Kilogram šarana 750 dinara

Ulazimo u doba godine kada je potrošnja ribe zbog božićnog posta i posnih slava veća nego obično. U odnosu na pre godinu ili dve, pre inflacije, poskupela je i ova namirnica i to poprilično. U nekim slučajevima tridesetak odsto, a kod neke uvozne ribe poput orade i brancina i svih sto odsto. Šaran je kod nas ipak kralj posne trpeze, odnosno ljudi se mahom odlučuju da njega kupe. Za kilogram ovih dana treba izdvojiti oko 750 dinara, za očišćen u marketima 1.000 dinara, za kotlete ili šnicle 1.200 dinara. Možemo samo da se sa setom sećamo vremena od pre nekoliko godina kada su marketi uoči Svetog Nikole oglašavali akcijske cene od 390 dinara po kilogramu.

Pastrmka se sad mora platiti 650 dinara po kilogramu, ona očišćena košta 750 dinara, a ko voli dimljenu, mora takve filete da plati 2.400 dinara. Značajno je poskupela i morska riba. Orada i brancin na akcijama sada koštaju 1.200 i 1.300 dinara po kilogramu, dok su pre neku godinu bili upola jeftiniji. Kilogram lososa je do 2.700 dinara.

U jednoj ribarnici na pijaci u Beogradu kažu da im je nabavna cena šarana za 150 dinara veća nego ranije. Kažu da su ribnjaci puni ribe i da zbog toga u narednim danima očekuju da šaran pojeftini. Koliko, videćemo svi.

S druge strane, Krum Anastasov, direktor „Kapetanskog rita” Ribarstvo Kanjiža i predsednik grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije PKS ne očekuje neko veće pojeftinjenje šarana i kaže da je ova cena optimalna prema svim troškovima proizvodnje. Dodaje da je cena šarana prošlog decembra bila identična kao sada.

Podseća da su ribnjaci, zbog korone, odnosno zato što nije bilo slava, proslava, zatvorenih pijaca, napravili ogromne gubitke i da je posledica bila smanjenje proizvodnje. Ona se sada popravlja, a cenu diktira odnos ponude i tražnje, znači sada je manja ponuda, a veća tražnja. I inputi su sve skuplji.

„Šaran je do skora u veleprodaji koštao 580 dinara plus PDV od deset odsto. Naše cene su na nivou okruženja Mađarske, Bugarske, Hrvatske, Češke. Da su cene slične vidi se i po tome što se ova riba ne uvozi, jer nema računice. Kod nas je carina na uvoz šarana 18 odsto i 12 dinara prelevman. Struja nam je poskupela za više od 150 odsto, gorivo je poskupelo, plate smo morali da povećamo. Ribnjaci su još uvek u teškoj situaciji, imaju velike namete u odnosu na zemlje u regionu po pitanju vodoprivrednih obaveza. Hrvatska to plaća osam puta manje od nas”, kaže naš sagovornik.

Veliku štetu prave i kradljivci, dobro opremljene grupe sa najsavremenijim sredstvima za noćno osmatranje, ronilačkim odelima i svaku noć haraju po ribnjacima. To je veliki problem. Dodaje da se u narednom periodu do Božića potroši oko 3.000 tona ribe, a ne veruje da u tovu ima više od toga. Ako cena padne, možemo doći u situaciju da za sledeći uskršnji post cena raste, što se i desilo u ovoj godini, jer je nestalo ribe.

Ribnjaci će sem šarana nuditi i soma, amura, tolstolobika, pastrmku, ali je sva ostala slatkovodna riba tek deset odsto ukupne proizvodnje. Ipak, oko šarana se sve vrti.

„Nikome ne smeta što je morska riba mnogo više poskupela, a smeta što je šaran poskupeo. Kvalitet te ribe koju mi pravimo sigurno je najbolji u Evropi. Jede kontrolisanu hranu, po rezultatima ispitivanja u Institutu za tehnologiji mesa svi parametri pesticidi, teški metali, antibiotici su mnogo niži nego što je dozvoljeno, i do sto puta niži”, kaže Anastasov.

Ipak, kada se pogleda struktura potrošnje ribe, vidi se, po vrednosti uvoza od 70 miliona evra godišnje, da preovlađuju morska riba i prerađevine. Mala je potrošnja ribe, i to četiri, pet kilograma po stanovniku, što je šest puta manje nego u Evropskoj uniji, a deset puta manje nego u Japanu.