Meso će još da poskupljuje

Cena svinjskog mesa otišla je u nebesa. Ako se nekada s pravom moglo reći da je junetina skupa sada se to može reći i za svinjetinu. Kao da sustiže cene junetine. U beogradskim marketima kilogram svinjskog buta košta čak 900 dinara, a kad je na akcijama koje traju po nekoliko dana – 750 dinara. Zbog visoke cene ove namirnice, koja direktno utiče na inflaciju, time su se pozabavili i u Narodnoj banci (NBS) u nedavno objavljenoj analizi. Navode da su cene prerađenog i neprerađenog mesa, pre svega svinjetine, u proteklom periodu imale visoke međugodišnje stope rasta i dominantno su se kretale iznad ukupne međugodišnje inflacije. Pri tome, pojava i širenje virusa afričke kuge izazvala je bojazan javnosti da će u narednom periodu doći do nestašice svinjskog mesa i po tom osnovu dodatnog rasta cena.

Mnogo faktora utiče na cenu tog mesa. Počev od smanjenja stočnog fonda, bolesti afričke kuge, kretanje cena žive vage i svinjskog mesa na međunarodnom tržištu, a pre svega u zemljama EU, zbog toga što i ovo meso uvozimo, cena inputa. Pod uticajem svih ovih domaćih i međunarodnih faktora, maloprodajne cene svinjskog mesa u Srbiji kontinuirano rastu u prethodne dve godine. Prosečan rast cena svinjskog mesa iznosio je 19,7 odsto u 2021. godini i 26,3 odsto u 2022. godini, a 17,7 odsto međugodišnje u septembru 2023. godine.

„Naša projekcija za celu kategoriju svežeg mesa, koja pored svinjskog obuhvata i živinsko, goveđe i jagnjeće meso, za poslednji kvartal ove godine pretpostavlja umereni rast, koji je na nivou ostvarenja iz prethodne dve godine. Zbog toga će doprinos ovih cena ukupnoj inflaciji biti na kraju godine od 0,4 procentnih poena”, navode analitičari centralne banke. Kada je reč o očekivanjima o kretanju cena svinjskog mesa u narednom periodu, postoji umerena neizvesnost zbog brojnih razloga. Sa strane ponude neizvesnost potiče od brzine širenja virusa afričke kuge i u Srbiji i u većem delu Evrope, s obzirom na to da smanjenje stočnog fonda radi sprečavanja širenja zaraze može imati i dugoročnije negativne posledice zbog manje mogućnosti oplodnje.

Međutim, radi suzbijanja epidemije afričke kuge, u Srbiji je, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, izvršena eutanazija oko 55.000 svinja, što čini tek oko dva odsto celokupnog stočnog fonda i ne bi trebalo značajnije da utiče na rast cena svinjskog mesa u narednom periodu.

„S druge strane, očekujemo da niže cene inputa u proizvodnji podstaknu rast stočnog fonda, što bi se odrazilo na pad cena svinjskog mesa. Pored toga, isti faktor trebalo bi da utiče na pad cena svinjskog mesa u EU, što bi pojeftinilo uvoz, a samim tim i snizilo maloprodajne cene mesa na domaćem tržištu. Pad cena inputa primetan je od drugog kvartala 2023. godine pod uticajem nove poljoprivredne sezone, koja je globalno posmatrano bila povoljna, ali i usled nižih cena goriva, transporta prekomorskim putem i mineralnih đubriva. Na taj način sa strane ulaznih troškova stvorile su se povoljnije mogućnosti u uzgoju svinja i proizvodnji mesa. Tome u prilog govori preračun isplativosti uzgoja svinja, koji pokazuje da je u drugom kvartalu ove godine, nakon deset tromesečja, isplativost ušla u pozitivnu zonu. Konkretno, cena kukuruza na domaćem tržištu, prateći trendove s međunarodnih tržišta, tokom 2023. godine kretala se silaznom putanjom i u oktobru je iznosila oko 15 dinara po kilogramu, što je ujedno i najniži nivo u prethodne tri godine. U svakom slučaju, cene mesa predstavljaju rizik projekcije inflacije u oba smera, ali za sada se čini da rizik od rasta cene mesa nije toliko veliki da bi mogao da naruši opadajuću putanju inflacije koja se očekuje u narednom periodu i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine”, navodi se u analizi.

Ako se posmatra situacija samo u protekloj deceniji, uočava se da je ukupan broj svinja na kraju 2013. godine iznosio oko 3,14 miliona, a do kraja 2022. godine smanjen je na 2,67 miliona, što predstavlja kumulativno smanjenje od 15,2 odsto. S druge strane, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, domaća proizvodnja mesa u periodu 2013–2022. kumulativno je porasla 9,9 odsto (oko 29.000 tona). Međutim, usled bržeg rasta domaće potrošnje u istom periodu, koji je kumulativno iznosio 21,7 odsto (oko 69.000 tona), proširen je jaz između potrošnje i domaće proizvodnje, u kome se nedostajuće količine nadomešćuju iz uvoza. Udeo uvezenog mesa u ukupnoj potrošnji je sa oko osam odsto u 2013. godini povećan na gotovo 20 odsto u 2022. godini, što naše tržište čini zavisnijim od cene mesa na međunarodnom tržištu.