Povratak klasici

Na poslednja dva koncerta Bemusa vratili smo se klasici i publika je tome odgovorila u probranom i punijem broju nego što je to bilo prethodnih večeri. Očigledno se želela svetska zvezda koja svira klasičan repertoar. I zaista, mladi Dejvid Geret (27) koncipirao je program sa dve Betovenove kompozicije u prvom delu, a u drugom sa Grigom i Sarasateom, ostvarujući kombinaciju ozbiljnosti dve velike sonate i efektnih komada koji prikazuju sve ono što je moguće i nemoguće izvesti na instrumentu.

Ništa nije tako nezahvalno kao odrasti, a bio si „čudo od deteta”. Upravo se to događa nemačkom violinisti Dejvidu Geretu. Sve što je imao da ostvari dogodilo mu se pre trinaeste godine kada je postao najmlađi umetnik koji je potpisao ugovor sa kućom Dojče gramofon, a već do tada svirao sa najvećim svetskim orkestrima i dirigentima. Plejada mladih danas svira takvom superiornom tehnikom da to zaustavlja dah. Uvek se pitamo, ima li iza te zavese od bravura i nekog sadržaja ? Bilo ga je, mada ne tako ubedljivog u Betovenovoj Sonati br. 10, op. 96 koju je Geret prepustio svojoj izvrsnoj saradnici, Milani Černjavskoj da vodi i dominira, da se klavir prolama salom, dok je za sebe zadržao nežnu podršku i prateću ulogu. U Romansi br. 2 u Ef duru, međutim, lirika i nežnost pripale su violini. I inače dvoje umetnika imaju različit odnos prema muzici i interpretaciji koji se srećno kombinuje, ona je strasna, on uzdržani lirik, ona poseduje „mušku” snagu, on „žensku” dušu.

Finu i gracioznu dušu violiniste osetili smo najbolje u Grigovoj sonati br. 3 u e molu u kojoj se Geret razmahao i pokazao sugestivnijim, da bi u Sarasateovim Ciganskim melodijama op. 20 konačno dao maha besprimernom tehničkom umeću, postižući sve što može i hoće na instrumentu.

Prošlogodišnji sjajni koncert francuskog kvarteta Eben, doveo je ovaj ansambl na ovogodišnji Bemus, što je publika tražila i podržala u potpunosti. Bez obzira koji program izvode (ovoga puta bio je to novi Mocartov Divertimento K. 138, Debisijev kvartet op. 10 i Šubertov kvintet Ce dur, De 956, opus posthumni), on zvuči kao čista, izbrušena muzika, dovedena do krajnjih granica čujnosti, iznijansirana na mikroplanu, a u naletima ogromnih dinamičkih lukova dovedena do velikih gradacija. Nežnog Mocarta smenio je „muški” svirani Debisi i do neverovatnih zvučnih boja, karaktera, slika i detalja izvedeni Šubert, uz sudelovanje naše odlične violončelistkinje Maje Bogdanović. Prošlu godinu dana ansambl je nastupao, stalno osvajajući nove prostore, nagrade, snimke i postigao još veću unutrašnju koheziju i uigranost.