Ćutanje SUBNOR-a

SUBNOR Srbije se ponaša kao berberin iz bajke „U cara Trojana kozje uši”. Berberin iz bajke je tajnu o carevoj telesnoj mani zakopao u zemlju. Zova, koja je iz te zemlje iznikla, otkrila je tajnu o carevom hendikepu. SUBNOR je istinu o NOB-u pohranio u betonske odaje, ali iz betona nikad nije izraslo ništa što bi istinu otkrilo. Ne želim da verujem da nijedan član Predsedništva SUBNOR-a ne čita jedine prave novine, „Politiku”. Još gore je ako neko od njih čita, a ne reaguje na prekrajanje istorije, vređanje i minimiziranje tekovina NOR-a.

Oglašavali su se predstavnici Kolegijuma Avnojevskog foruma „J. B. Tito”, Vojnoistorijskog arhiva i Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji. U septembru 2016. godine objavljen je feljton čiji su autori Blagoje Grahovac, Antun Miletić, Jovo Radovanović i Goran Babić. Argumentovano i istinito oni su osporavali Zakon o izjednačavanju partizanskog i četničkog pokreta, donesen 2004. godine. Njihovo dvanaestogodišnje kašnjenje s iznošenjem istine kritikovao sam u pismu, koje je u ovoj rubrici objavljeno 14. septembra 2016. godine. Na istu temu 12. decembra 2019. objavljeno je moje i drugo pismo, pod naslovom „Zašto SUBNOR ne reaguje energičnije?”.

Međutim, ni posle toga nije se našao niko da javno i zvanično demantuje neistine o antifašističkom, partizanskom pokretu, koji neki autori nazivaju zločinačkim, mafijaškim i okupatorskim. U tome se (u listu „Politika”) ističu profesori Predislav Daničić iz Užica i Krsto Bojović iz Novog Sada. Njihovi stavovi o partizanima, komunistima i četnicima su njihovo pravo, ali kako protumačiti poslednju rečenicu u tekstu gospodina Bojovića od 9. novembra ove godine, koja glasi: „Razmislite na koju stranu ćete stati”? Je li to poziv na podele ili na nekakvo jednostrano, srpsko jedinstvo?

Slično njima piše i gospodin Vladimir Slijepčević iz Beograda (9. oktobar i 7. novembar ove godine). Jedno od njegovih neobičnih pitanja glasi: „Da li je Jugoslavija ikada objavila broj civila koje su navodno ubili četnici?”. Na društvenim mrežama je dostupan podatak o četničkim zločinima. A o partizanskim? Nijedna muslimanska majka nije zaplakala za civilnom decom radi partizana.

Na sve ovo i pravu poplavu rušenja i devastiranja spomenika palim borcima iz Drugog svetskog rata, a otkrivanje spomenika, murala i drugih obeležja đeneralu Draži u Srbiji i Republici Srpskoj, SUBNOR gleda sasvim blagonaklono.

Gledao sam film o učešću četnika u akciji spasavanja oko 500 savezničkih pilota 1944. godine. Istaknuti filmski radnici Radoš i Darko Bajić snimili su film „Heroji Halijarda”. Kada bih glasao kao gledalac, dao bih sledeće ocene: čistu desetku Radošu Bajiću i akademiku Dušanu Kovačeviću za scenario, Darku Bajiću za režiju, Žarku Lauševiću („Sunce mu žarko”) i Petru Božoviću za glumu. Međutim, ne bih im dao prolaznu ocenu za izbor puta (preko Sarajeva), kojim su imali nameru da film nominuju za „Oskara”. Trebalo je da znaju da Bošnjaci, od Drine pa do Une, „dobijaju ospice” i od samoga pomena imena Draže Mihailovića. Nisu oni zaboravili da su njegovi četnici 1941/43. u Podrinju pobili oko 10.000 muslimanskih civila, a zajedno s četnicima Pavla Đurišića još oko 9.000 u mestima Foča, Čajniče, Priboj, Pljevlja i Bijelo Polje.

Scene o bratoubilačkom ratu, u kojima se glava porodice Jović (Ž. Laušević) lomi kod slanja trojice sinova na tri strane, i padanje oštećenih aviona, vratile su me u moje detinjstvo, iz kojeg sam zapamtio slične situacije. U dizanju ustanka (27. jul 1941) u Drvaru i Petrovcu učestvovali su moj stric Žarko (nosilac partizanske Spomenice 1941) i tetak Uroš, koji je 1942. otišao u četnike. Te godine najstariji brat (Savo) je krenuo u četnike, a drugi (Milan) u partizane.

U jesen 1944. godine iznad našeg sela (Kolunić ispod planine Oštrelj), pojavio se zaostali avion čudnog zvuka. Samo što je i treći pilot iskočio, letelica se survala prema zemlji. Pala je na petrovačko polje, nekoliko kilometara od Petrovca, u kojem su bili Nemci, a piloti su se spustili blizu šumarka Kadinjača, gde su bili partizani. Iz Petrovca su krenuli Nemci, ali su partizani bili bliži i brži da u šumu sklone i pilote i sebe. Tako sam i ja (kad sam bio mali), od 2.000 pilota koje su spasli partizani, uživo video spasavanje navedene trojke.

Svetko Latinović,
Kać