Milan Martić osuđen na 35 godina

Milana Martića (53), bivšeg ministara unutrašnjih poslova i predsednika samoproglašene Republike Srpske Krajine,Žalbeno veće Haškog tribunala juče je osudilo na 35 godina zatvora za zločine koje su pripadnici milicije i oružanih snaga RSKpočinili nad nesrpskim stanovništvom u Kninskoj Krajini i zapadnoj BiH, od 1991. do 1995, kao i za rakete ispaljene na Zagreb 2. i 3. maja 1995, kojima je pokušao da zaustavi proterivanje Srba iz zapadne Slavonije u operaciji „Bljesak”.

Konačnom presudom potvrđena je prvostepena presuda na 35 godina zatvora koja mu je izrečena u junu prošle godine,iako je Martić tražio da se ona ukine i da se organizuje novo suđenje.

Martić je u svojoj žalbi tvrdio da je Pretresno veće pogrešilo kada je konstatovalo da je on 2. i 3. maja 1995. naredio granatiranje Zagreba. Žalbeno veće je konstatovalo da on nije pokazao da je Pretresno veće pogrešilo utvrdivši da je Martić sam priznao da je naredio granatiranje Zagreba i da su posredni dokazi takođe išli u prilog konstataciji da je on de fakto izdao naređenje te da prema tome stoji zaključak do kojeg je u svetlu celokupnog dokaznog materijala došlo Pretresno veće, odnosno da je van razumne sumnje dokazano kako je Martić naredio to granatiranje.

U svojoj žalbi Martić je izneo argumentaciju da je granatiranje Zagreba predstavljalo zakonitu odmazdu. On je tvrdio da je Pretresno veće propustilo da razmotri posledice nezakonite operacije „Bljesak” koju su izvele hrvatske snage kršeći sporazum o prekidu vatre. Po njemu,granatiranje Zagreba je bilo zakonita vojna akcija preduzeta u samoodbrani.

Nakon razmatranja dokaznog materijala Žalbeno veće je konstatovalo da Martić nije dokazao da je Pretresno veće pogrešilo kada je konstatovalo da su rakete „M-87 orkan”,korišćeneu ovim okolnostima,neselektivno oružje kojim se ne mogu pogađati tačno definisani ciljevi, štaviše Žalbeno veće se uverilo da bi svako razumno pretresno veće moglo van razumne sumnje da zaključi da je Martić znao kakav efekat ima raketa „M-87 orkan” kada je naredio granatiranjeZagreba.

Kada je reč o Martićevom argumentu da je granatiranje Zagreba predstavljalo zakonitu vojnu akciju izvršenu u samoodbrani,s obzirom na to da Martić nije pokazao postojanje greške u zaključku Pretresnog veća da je on namerno odabrao za metu civilno stanovništvo Zagreba,i ovaj njegov argument je pao.

U svetlu činjenice da je zabrana napada na civile apsolutna,Žalbeno veće nije moglo da shvati kako bi Martićev argument da Srbi nisu bili agresori, nego su se samo branili, mogao da opravda Martićeve postupke u vezi sa granatiranjem Zagreba.

Navođene rakete „orkan” skoro po pravilu su promašivale za oko jedan kilometar.

U raketnim napadima na glavni grad Hrvatske stradalo je sedam civila, a više od 200 ih je ranjeno. A posle hrvatske akcije „Bljesak”, u jeku koje su i ispaljene rakete na Zagreb, Srba u zapadnoj Slavoniji više nije bilo.

Drugostepenom presudom potvrđen je i stav da je, kao Miloševićeva ispostava u Hrvatskoj, Martić bio učesnik tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio „stvaranje jedinstvene srpske države kroz uklanjanje nesrba sa teritorija koje su Srbi smatrali svojom teritorijom”. 

Lj. Milisavljević