Izvoz domaćih lekova važan za Srbiju

Pojava lažnih lekova na tržištu nema nikakve veze sa Ministarstvom trgovine i usluga, jer je za tu oblast zaduženo Ministarstvo zdravlja, objasnio je juče Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga. On je na konferenciji "Farmacija i zdravstvo – trendovi i perspektive", održanoj u hotelu "Hajat", istakao da ne veruje da se danas u koferima na pijacama mogu kupovati neregistrovani lekovi, kao što je to nekada bilo.

– Izvoz naših lekova je veoma važan za Srbiju. Ministarstvo trgovine i usluga će zajedno sa Ministarstvom zdravlja predložiti Vladi usvajanje uredbe o kriterijumima za formiranje cena lekova na osnovu analize o cenama lekova u zemljama regiona. Situaciju u ovoj oblasti uglavnom poredimo sa situacijom u Sloveniji, Hrvatskoj ili Italiji. Prosečan paritet cena domaćih i stranih lekova povećan je sa oko 32 odsto iz oktobra 2004. na oko 42 odsto u oktobru 2007. godine, što je za trećinu više u odnosu na prosečne referentne cene – rekao je ministar Bubalo.

On je objasnio da je osnovni zahtev asocijacija domaćih i inostranih proizvođača lekova, apoteka i drogerija da se u oblasti politike cena lekova preduzmu aktivne mere na otklanjanju dispariteta cena domaćih i stranih proizvođača lekova.

– Drugi zahtevi se odnose na to da se u prometu lekova povećaju stope veleprodajne i maloprodajne marže i da se definišu dinamika i vremenski rokovi kad se odluka o ceni lekova objavljuje – dodao je Bubalo.

Predstavnici farmaceutskih kuća su objasnili da ukoliko domaći proizvođači lekova za dve godine ne budu uveli evropski standard dobre proizvođačke i distributivne prakse, mnogi od njih će morati da obustave proizvodnju.

– Zakon o lekovima propisao je da od 1. avgusta 2009. godine nijedan lek domaćeg proizvođača ne sme da bude u prometu ako nije proizveden po GMP standardu, vrednom oko 100.000.000 evra – objasnili su farmaceuti koji su učestvovali na skupu.

Dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, istakao je da je ulaganje u zdravstvo glavni faktor za održivi razvoj jednog racionalnog društva, naročito zemalja u tranziciji. Milosavljević je ovom prilikom podsetio da zdravstveni sistem Srbije obezbeđuje 186 evra po stanovniku za godinu dana, što je tri puta manje nego u Hrvatskoj i devet puta manje nego u Sloveniji, a da samo zdravstveni sistem Albanije ima manje novca po glavi stanovnika.

– Reforma zdravstvenog sistema je najbolja kada se radi korak po korak. Nije dobro izbrisati sve, pa onda u vazduhu nešto praviti. Zdravstvo u Srbiji je ranije bilo dužno 100.000.000 evra, a u ovu godinu je ušlo bez dugova. Rezultati su obećavajući, a kakvo će stanje biti ne zavisi od Vlade, već od čitavog društvenog sistema. Ukoliko neko u Srbiji ima platu 100.000 dinara, za zdravstveno osiguranje se izdvaja 12.300 dinara, a ako zarađuje 50.000 dinara, izdvajanje za zdravstvo je dvostruko manje. Naša perspektiva jeste da budemo deo evropskog tržišta lekova – smatra ministar zdravlja.

Tanja Tomić, izvršni direktor kontrole kvaliteta kompanije "Hemofarm", kaže da zamena originalnih, skupljih lekova jevtinijim, generičkim lekovima dovodi do enormnih ušteda u zdravstvenom budžetu.

– Generički lekovi su jevtiniji, jer proizvođač nema troškove za otkriće molekula i sve skuplje pretkliničke i kliničke studije. Jedan od glavnih zaključaka stranih nezavisnih eksperata iz Velike Britanije, Švedske i SAD jeste da je proizvodnja lekova u našoj zemlji na izuzetnom nivou u odnosu na zemlje u okruženju i da u tom smislu Srbija ide brzim koracima napred – kazala je Tomićeva.