Ratovi za tržišta

Pred Prvi svetski rat SAD su bile dužnik, a nakon završetka rata bile su najveći kreditor. Posle Drugog svetskog rata, nakon Breton Vudsa raspolagale su sa dve moćne poluge uticaja – realnom proizvodnjom preko 50 odsto u svetu i kontrolom nad emisijom svetske valute, dolara. Dolarske transakcije činile su oko 80 odsto svetskog finansijskog sektora, što je činilo za SAD profit oko dva odsto svetskog bruto proizvoda. Laka zarada preko finansijskih transakcija preterano je u SAD uključila štampariju dolara, a zanemarila domaću industrijsku proizvodnju robe široke potrošnje.

Industrijski potencijal SAD za civilne proizvode praktično je uništen uvozom robe iz Kine, koja preuzima i finansijske tokove na svetskom nivou. Na promenu globalnih ekonomskih trendova ukazao je nakon izbora predsednik Donald Tramp. Taj problem je pokušao da reši oživljavanjem stvarne industrijske proizvodnje i proširivanjem tržišta. Osnažena Rusija pojavljuje se kao realna sila i time suzbija vojnu moć SAD u Siriji, Libiji i Ukrajini. SAD ne mogu više da štite dolar samo vojnom silom, pa je udeo dolara u svetskom prometu sada na oko 40 odsto, s tendencijom daljeg pada.

Monetaristi i predsednik Bajden pristupili su rešavanju nagomilanih problema radikalnim metodama. Prekinuli su vezu između jeftine ruske energije i moćne industrije EU. Poskupljenjem energije eliminisali su evropsku industrijsku konkurenciju i stvorili uslove za seljenje proizvodnih kapaciteta iz Evrope u SAD, nudeći im jeftine kredite i druge finansijske povlastice. Rat u Ukrajini u režiji SAD dodatno je ugušio evropsku industriju, ali se zbog trajanja finansijski iscrpljuju, kako EU, tako i SAD. Bliskoistočna kriza pokazala je da, sem novca, SAD i EU nemaju ratnih materijalnih dobara da bi se taj rat uspešno okončao ojačanjem strateškog uticaja na energente Bliskog istoka. Izazov u Africi, nakon serije pučeva, SAD i EU nisu prihvatile, iako su ostale bez uranijuma, kao energetskog goriva, kojim Rusija snabdeva 50 odsto svetskog tržišta. Kad krene realna proizvodnja u SAD, postavlja se problem plasiranja proizvedene robe. Postoji relativno deindustrijalizovana EU s osiromašenim tržištem, kao i Afrika s malom kupovnom moći. Tu je i veliko tržište u jugoistočnoj Aziji, gde žive milijarde kupaca s realno rastućom potražnjom. Ali tamo se nalazi moćna Kina, koja pokriva i to najperspektivnije svetsko tržište.

Ostaje da vidimo da li će pokrenuti lokalni ratovi i brojne žrtve rezultirati pogodnostima za anglosaksonce i finansijsku elitu, kao i prethodna dva svetska rata.

Mitar Radonjić,
Novi Sad