Prepešačio Loznicu uzduž i popreko

 Loznica – Mlađen Simić je za poslednje četiri godine prepešačio oko 2.500 kilometara, obišavši čitavu teritoriju lozničke opštine. A Mlađenu je 75 godina i ima bolesno srce.

– Počeo samda pešačim kada sam pre četiri godine ostao bez supruge. Nisam znao šta ću sa sobom, pa sam rešio da šetnjama ispunim vreme. Pošto pijem lekove za srce, bronhitis i pritisak, lekari su mi u početku govorili da toliko hodanje može da mi naškodi. Sada je zabrinutost smenilo divljenje mojoj kondiciji! Dnevno prelazim najmanje deset kilometara – kaže nam Simić, koji o svojim putešestvijima vodi uredne beleške. Primera radi, tokom ove godine, za 90 „hodajućih dana”, prevalio je impozantnih 1.558 kilometara.

– Dnevni rekord sam postavio 10. avgusta, kada sam prepešačio 83 kilometra. Prevalio sam put od Loznice do Tršića, pa kroz Korenitu do Stolica, „Šarene bukve” na Boranji, Mačkovog kamena, Krupnja, pa nazad u Korenitu, gde sam prenoćio. Pre petnaestak dana sam hteo da vidim koliko mogu da pređem bez pauze i uspeo sam da neprekidno hodam okruglo 70 kilometara – ističe ovaj krepki Lozničanin.

Mlađen svaku trasu dobro isplanira, redovno sluša vremensku prognozu i uvek bira dane kada temperatura ne prelazi 28 stepeni. Pred polazak doručkuje, tokom dana ne jede ništa, a kada se vrati kući, obično popije čašicu-dve rakije i legne da spava. Kaže da se posle pešačenja uvek budi „kao nov” i da ga ništa ne boli, kao da nije ni pregazio tolike kilometre.

– Hodanje je izuzetno blagotvorno za srce i cirkulaciju, a ako se tome doda i udisanje čistog šumskog vazduha, kud ćeš bolje terapije. Inače, ima nekih koji mi ne veruju da toliko hodam, a kad ih pozovem da krenu sa mnom – izgovaraju se neodložnim obavezama. Valjda se plaše da nisu kadri za toliki napor – kaže Mlađen i dodaje da je upoznao sve ovdašnje staze i bogaze, pa je potpuno kvalifikovan da tvrdi kako u lozničkom kraju nedostaju javne česme, na kojima bi pešaci poput njega mogli da se okrepe.