Si­ri­za na ko­rak od ras­pa­da

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Ati­na – Le­vi­čar­ska Si­ri­za, ko­ja je na vla­sti bi­la od 2015. do 2019. go­di­ne, u ovom tre­nut­ku se ne­za­dr­ži­vo ras­pa­da. Do sa­da je stran­ku na­pu­sti­lo vi­še od 100 čla­no­va Cen­tral­nog ko­mi­te­ta i 20 čla­no­va po­li­tič­kog se­kre­ta­ri­ja­ta, po­sla­ni­ci, me­đu nji­ma dva­na­est ne­ka­da­šnjih mi­ni­sta­ra u Ci­pra­so­voj vla­di...

Po­sled­njih da­na oti­šli su pri­pad­ni­ci dve le­vi­čar­ski ori­jen­ti­sa­ne frak­ci­je, 11 po­sla­ni­ka ko­ji su for­mi­ra­li par­la­men­tar­nu gru­pu s na­me­rom da u naj­sko­ri­je vre­me osnu­ju no­vu par­ti­ju, ka­ko ka­žu, otvo­re­ni le­vo ori­jen­ti­sa­ni de­mo­krat­ski pro­stor. Da­kle, sta­ra Si­ri­za vi­še ne po­sto­ji.

Po­ra­zi ko­ji se ni­žu od jun­skih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra i ne­za­do­volj­stvo no­vim li­de­rom Ste­fa­no­som Ka­se­la­ki­som, ko­ji je za dva me­se­ca od ube­dlji­ve po­be­de na par­tij­skim iz­bo­ri­ma Si­ri­zu, ume­sto po­ku­ša­ja da je uje­di­ni, us­peo ko­nač­no da raz­je­di­ni, sta­vi­li su član­stvo pred di­le­mu: osta­ti ili na vre­me oti­ći. U to­me je po­mo­gao sam Ka­se­la­kis, ko­ji se u par­ti­ji po­ja­vio ni­ot­ku­da i za ko­ga se član­stvo, ali i po­li­tič­ka jav­nost, i da­lje pi­ta­ju ko je on u stva­ri, ali ko­ji se ni­je li­bio da „po­ka­že vra­ta” sta­rim čla­no­vi­ma, svi­ma ko­ji ni­su bi­li sprem­ni da po­dr­že nje­go­ve na­me­re da par­ti­ja na­pu­sti ja­snu le­vi­čar­ski ori­jen­ta­ci­ju i poč­ne da se pri­bli­ža­va de­snom cen­tru. U stva­ri, je­di­no je to bi­lo oči­gled­no, jer no­vi li­der do sa­da ni­je ob­ja­vio pro­gram par­ti­je, ni­ti kon­kret­ne me­re na eko­nom­skom pla­nu, a iz­ja­ve i ori­jen­ta­ci­ju me­njao je iz da­na u dan. Glav­na bri­ga bi­le su mu op­tu­žbe na ra­čun vla­de, sel­fi­ji sa sim­pa­ti­ze­ri­ma, ko­ke­ti­ra­nje s me­di­ji­ma ko­ji su ga pra­ti­li u te­re­ta­ni, šet­nji s part­ne­rom s ko­jim se u je­ku ras­pa­da par­ti­je ven­čao u SAD, oda­kle je, na pred­log Ci­pra­sa ko­ji ga je sta­vio na li­stu kan­di­da­ta iz di­ja­spo­re, i sti­gao na če­lo Si­ri­ze.

Ne­za­u­sta­vlji­vo od­la­ze oni ko­ji sma­tra­ju za Si­ri­za ne­ma bu­duć­nost, a oni sa­mi dru­gi iz­laz. Par­ti­ja ko­ja je po­sle iz­bor­nog po­ra­za 2019. bi­la ja­ka zva­nič­na opo­zi­ci­ja za me­sec da­na, pre­ma an­ke­ta­ma, pa­la je na tre­će me­sto, iza so­ci­ja­li­stič­kog PA­SOK-a, s re­al­nim šan­sa­ma da je pre­stig­ne Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja i da ta­ko za­vr­ši na „po­li­tič­kom re­pu”. Par­tij­ska no­men­kla­tu­ra ni­je pri­hva­ti­la no­vog li­de­ra sma­tra­ju­ći da ne­ma par­tij­sku re­pu­ta­ci­ju i da ne po­zna­je Grč­ku i Si­ri­zu jer se ško­lo­vao i od­ra­stao u SAD, oda­kle je kao bo­ga­ti bi­zni­smen iz „ka­pi­ta­li­stič­kog okru­že­nja” „ate­ri­rao na le­vi­cu”.

To je, po mi­šlje­nju član­stva ko­ji je osta­lo za­te­če­no Ka­se­la­ki­so­vim do­la­skom, sa­svim su­prot­no od Ci­pra­sa, ko­ji je od­ra­stao i ško­lo­vao se u Grč­koj, vo­dio par­ti­ju i kao mlad čo­vek je do­veo do sa­mog vr­ha vla­sti. Mo­žda bi Ka­se­la­ki­sa pri­hva­ti­li kao no­vog „za­pad­nog” čla­na Si­ri­ze, ali kao pred­sed­ni­ka – ne. Sta­ro član­stvo je ima­lo uti­sak da im je oteo par­ti­ju. An­ke­te po­ka­zu­ju i raz­o­ča­ra­nje stra­nač­kog elek­to­ra­ta ko­ji je oče­ki­vao da će udah­nu­ti no­vi ži­vot Si­ri­zi, pre­tvo­ri­ti je u sa­vre­me­nu de­mo­krat­ski le­vi­čar­sku par­ti­ju. De­ša­va se su­prot­no, ali se ne mo­že re­ći da je sa­mo Ka­se­la­kis kriv za tre­nut­nu ka­ta­stro­fu par­ti­je. Ona je po­če­la mno­go ra­ni­je, po­sle od­la­ska Ci­pra­sa sa vla­sti 2019, kul­mi­ni­ra­ju­ći u ju­nu nje­go­vom od­lu­kom da na­pu­sti li­der­stvo u par­ti­ji. Ne­ki ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da Ka­se­la­kis ni­je uzrok, već simp­tom pro­ble­ma par­ti­je, jer da je Si­ri­za funk­ci­o­ni­sa­la na pra­vi na­čin, on ne bi ni mo­gao da bu­de iza­bran za li­de­ra.

Ču­da su mo­gu­ća, što zna­či da iz ru­še­vi­na Si­ri­ze mo­žda mo­že da se po­ja­vi ne­što no­vo. Ci­pras je tu, u par­tij­skoj sen­ci, i ma­lo ko ve­ru­je da je „di­gao ru­ke” od po­li­tič­kog an­ga­žo­va­nja i ide­ja o pro­gre­siv­noj le­vi­ci, da je oti­šao u po­li­tič­ku pen­zi­ju. On je no­vom li­de­ru, ko­ji je do­šao sa stra­ne, osta­vio da se raz­ra­ču­na s pro­tiv­ni­ci­ma u par­ti­ji sa ko­ji­ma sam ni­je mo­gao, na na­čin ko­ji to Ka­se­la­kis ra­di, bez pred­ra­su­da i par­do­na. Je­di­no je iz­ve­sno da Si­ri­za ka­kva je bi­la da­nas vi­še ne po­sto­ji.