Си­ри­за на ко­рак од рас­па­да

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Ле­ви­чар­ска Си­ри­за, ко­ја је на вла­сти би­ла од 2015. до 2019. го­ди­не, у овом тре­нут­ку се не­за­др­жи­во рас­па­да. До са­да је стран­ку на­пу­сти­ло ви­ше од 100 чла­но­ва Цен­трал­ног ко­ми­те­та и 20 чла­но­ва по­ли­тич­ког се­кре­та­ри­ја­та, по­сла­ни­ци, ме­ђу њи­ма два­на­ест не­ка­да­шњих ми­ни­ста­ра у Ци­пра­со­вој вла­ди...

По­след­њих да­на оти­шли су при­пад­ни­ци две ле­ви­чар­ски ори­јен­ти­са­не фрак­ци­је, 11 по­сла­ни­ка ко­ји су фор­ми­ра­ли пар­ла­мен­тар­ну гру­пу с на­ме­ром да у нај­ско­ри­је вре­ме осну­ју но­ву пар­ти­ју, ка­ко ка­жу, отво­ре­ни ле­во ори­јен­ти­са­ни де­мо­крат­ски про­стор. Да­кле, ста­ра Си­ри­за ви­ше не по­сто­ји.

По­ра­зи ко­ји се ни­жу од јун­ских пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра и не­за­до­вољ­ство но­вим ли­де­ром Сте­фа­но­сом Ка­се­ла­ки­сом, ко­ји је за два ме­се­ца од убе­дљи­ве по­бе­де на пар­тиј­ским из­бо­ри­ма Си­ри­зу, уме­сто по­ку­ша­ја да је ује­ди­ни, ус­пео ко­нач­но да раз­је­ди­ни, ста­ви­ли су члан­ство пред ди­ле­му: оста­ти или на вре­ме оти­ћи. У то­ме је по­мо­гао сам Ка­се­ла­кис, ко­ји се у пар­ти­ји по­ја­вио ни­от­ку­да и за ко­га се члан­ство, али и по­ли­тич­ка јав­ност, и да­ље пи­та­ју ко је он у ства­ри, али ко­ји се ни­је ли­био да „по­ка­же вра­та” ста­рим чла­но­ви­ма, сви­ма ко­ји ни­су би­ли спрем­ни да по­др­же ње­го­ве на­ме­ре да пар­ти­ја на­пу­сти ја­сну ле­ви­чар­ски ори­јен­та­ци­ју и поч­не да се при­бли­жа­ва де­сном цен­тру. У ства­ри, је­ди­но је то би­ло очи­глед­но, јер но­ви ли­дер до са­да ни­је об­ја­вио про­грам пар­ти­је, ни­ти кон­крет­не ме­ре на еко­ном­ском пла­ну, а из­ја­ве и ори­јен­та­ци­ју ме­њао је из да­на у дан. Глав­на бри­га би­ле су му оп­ту­жбе на ра­чун вла­де, сел­фи­ји са сим­па­ти­зе­ри­ма, ко­ке­ти­ра­ње с ме­ди­ји­ма ко­ји су га пра­ти­ли у те­ре­та­ни, шет­њи с парт­не­ром с ко­јим се у је­ку рас­па­да пар­ти­је вен­чао у САД, ода­кле је, на пред­лог Ци­пра­са ко­ји га је ста­вио на ли­сту кан­ди­да­та из ди­ја­спо­ре, и сти­гао на че­ло Си­ри­зе.

Не­за­у­ста­вљи­во од­ла­зе они ко­ји сма­тра­ју за Си­ри­за не­ма бу­дућ­ност, а они са­ми дру­ги из­лаз. Пар­ти­ја ко­ја је по­сле из­бор­ног по­ра­за 2019. би­ла ја­ка зва­нич­на опо­зи­ци­ја за ме­сец да­на, пре­ма ан­ке­та­ма, па­ла је на тре­ће ме­сто, иза со­ци­ја­ли­стич­ког ПА­СОК-а, с ре­ал­ним шан­са­ма да је пре­стиг­не Ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја и да та­ко за­вр­ши на „по­ли­тич­ком ре­пу”. Пар­тиј­ска но­мен­кла­ту­ра ни­је при­хва­ти­ла но­вог ли­де­ра сма­тра­ју­ћи да не­ма пар­тиј­ску ре­пу­та­ци­ју и да не по­зна­је Грч­ку и Си­ри­зу јер се шко­ло­вао и од­ра­стао у САД, ода­кле је као бо­га­ти би­зни­смен из „ка­пи­та­ли­стич­ког окру­же­ња” „ате­ри­рао на ле­ви­цу”.

То је, по ми­шље­њу члан­ства ко­ји је оста­ло за­те­че­но Ка­се­ла­ки­со­вим до­ла­ском, са­свим су­прот­но од Ци­пра­са, ко­ји је од­ра­стао и шко­ло­вао се у Грч­кој, во­дио пар­ти­ју и као млад чо­век је до­вео до са­мог вр­ха вла­сти. Мо­жда би Ка­се­ла­ки­са при­хва­ти­ли као но­вог „за­пад­ног” чла­на Си­ри­зе, али као пред­сед­ни­ка – не. Ста­ро члан­ство је има­ло ути­сак да им је отео пар­ти­ју. Ан­ке­те по­ка­зу­ју и раз­о­ча­ра­ње стра­нач­ког елек­то­ра­та ко­ји је оче­ки­вао да ће удах­ну­ти но­ви жи­вот Си­ри­зи, пре­тво­ри­ти је у са­вре­ме­ну де­мо­крат­ски ле­ви­чар­ску пар­ти­ју. Де­ша­ва се су­прот­но, али се не мо­же ре­ћи да је са­мо Ка­се­ла­кис крив за тре­нут­ну ка­та­стро­фу пар­ти­је. Она је по­че­ла мно­го ра­ни­је, по­сле од­ла­ска Ци­пра­са са вла­сти 2019, кул­ми­ни­ра­ју­ћи у ју­ну ње­го­вом од­лу­ком да на­пу­сти ли­дер­ство у пар­ти­ји. Не­ки ана­ли­ти­ча­ри сма­тра­ју да Ка­се­ла­кис ни­је узрок, већ симп­том про­бле­ма пар­ти­је, јер да је Си­ри­за функ­ци­о­ни­са­ла на пра­ви на­чин, он не би ни мо­гао да бу­де иза­бран за ли­де­ра.

Чу­да су мо­гу­ћа, што зна­чи да из ру­ше­ви­на Си­ри­зе мо­жда мо­же да се по­ја­ви не­што но­во. Ци­прас је ту, у пар­тиј­ској сен­ци, и ма­ло ко ве­ру­је да је „ди­гао ру­ке” од по­ли­тич­ког ан­га­жо­ва­ња и иде­ја о про­гре­сив­ној ле­ви­ци, да је оти­шао у по­ли­тич­ку пен­зи­ју. Он је но­вом ли­де­ру, ко­ји је до­шао са стра­не, оста­вио да се раз­ра­чу­на с про­тив­ни­ци­ма у пар­ти­ји са ко­ји­ма сам ни­је мо­гао, на на­чин ко­ји то Ка­се­ла­кис ра­ди, без пред­ра­су­да и пар­до­на. Је­ди­но је из­ве­сно да Си­ри­за ка­ква је би­ла да­нас ви­ше не по­сто­ји.