Adaptacija je pitanje opstanka

Planeta je sve toplija – temperature obaraju rekorde iz godine u godinu, prete nam suše, poplave, problemi sa vodosnabdevanjem… Zemlja se u proseku zagrejala za 1,2 stepena, a kako zagrevanje nije ravnomerno, u nekim delovima Srbije prosečna temperatura je porasla za 1,8 stepeni. Polako se približavamo cilju od dva stepena – krajnjoj granici posle koje, ako je probijemo, ništa više neće biti isto. Zato su Evropska unija i Amerika 2050. godinu odredile kao godinu u kojoj će postati klimatski neutralne. Kina je obećala da će prestati da emituje ugljen-dioksid i druge gasove sa efektom staklene bašte do 2060, dok će Indija to učiniti deset godina kasnije.

Koliko je stanje alarmantno?

– Ovog 17. novembra je prvi put prosečna globalna temperatura za taj datum bila viša za 2,06 stepeni u odnosu na očekivanu vrednost. Kada globalna temperatura bude prešla granicu od jedan i po stepen neke države na svetu će prestati da postoje. One jesu male, reč je o državama u Pacifiku, i tačno je da tamo živi mali broj ljudi, ali zamislite da zemlja na kojoj ste rođeni i gde su vekovima živeli vaši preci nestaje. Za njih to nije katastrofa, već kataklizma – objasnio je dr Vladimir Đurđević, profesor na beogradskom Fizičkom fakultetu.

Obraćajući se okupljenima na panelu „Klimatska akcija u Srbiji i KOP 28”, Đurđević je rekao i da će 2023. biti najtoplija godina ikada jer su probijeni mnogi rekordi širom planete. Kada se pogleda unazad, poslednjih deset godina ujedno su i najtoplije godine koje je svet video.

– Približavamo se neprijatnim granicama, svet ne radi ono što je obećao. Jaz je ogroman između onoga što je cilj iz Pariskog sporazuma, onoga što je obećano i što je urađeno. Ekstrema ima previše. Ne prođe nedelja a da negde nije bila oluja, poplava, toplotni talas… I to ćemo viđati sve češće – dodaje prof. dr Đurđević.

Za sada su, kako je istakao Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine, 149 zemalja, među njima 145 regiona i 252 grada, kao i 929 kompanija sa Forbsove liste najvećih kompanija na svetu, preuzele obavezu da postanu klimatski neutralni. A svi oni predstavljaju 92 odsto globalnog BDP-a i 88 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Srbija je obećala da će njen doprinos u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. biti 33 odsto u odnosu na 1990. godinu.

– Mi imamo Zakon o klimatskim promenama, a puno ih zemalja nema. Međutim, taj zakon ne može da se primeni, jer je ostavljeno da mnoga pitanja regulišu podzakonska akta koja nisu doneta. Inventar gasova sa efektom staklene bašta kod nas nije javni dokument, mi nemamo informacije o tome. Srbija je klimatski veoma ranjiva, mi nismo zemlja koja obiluje vodama. Ako ne brinemo o navodnjavanju, poljoprivreda će da trpi, mnoge sorte neće moći da se prilagode tim novim uslovima. Zato, adaptacija je za nas pitanje opstanka – rekla je Marijana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

A šta očekuju od klimatske konferencije KOP 28 na kojoj bi trebalo da svetski lideri razmene iskustva i dođu do konkretnih rešenja?

– KOP 28 se se dešava u Dubaiju, UAE neće da se odrekne nafte. Predsedavajući će biti izvršni direktor nacionalne naftne kompanije u Abu Dabiju i on treba da kaže kako nakon 2050. njegova zemlja neće emitovati gasove sa efektom staklene bašte. Kako da verujemo celom tom sistemu – zaključio je Slobodan Perović, konsultant u oblasti zaštite životne sredine.