Адаптација је питање опстанка

Планета је све топлија – температуре обарају рекорде из године у годину, прете нам суше, поплаве, проблеми са водоснабдевањем… Земља се у просеку загрејала за 1,2 степена, а како загревање није равномерно, у неким деловима Србије просечна температура је порасла за 1,8 степени. Полако се приближавамо циљу од два степена – крајњој граници после које, ако је пробијемо, ништа више неће бити исто. Зато су Европска унија и Америка 2050. годину одредиле као годину у којој ће постати климатски неутралне. Кина је обећала да ће престати да емитује угљен-диоксид и друге гасове са ефектом стаклене баште до 2060, док ће Индија то учинити десет година касније.

Колико је стање алармантно?

– Овог 17. новембра је први пут просечна глобална температура за тај датум била виша за 2,06 степени у односу на очекивану вредност. Када глобална температура буде прешла границу од један и по степен неке државе на свету ће престати да постоје. Оне јесу мале, реч је о државама у Пацифику, и тачно је да тамо живи мали број људи, али замислите да земља на којој сте рођени и где су вековима живели ваши преци нестаје. За њих то није катастрофа, већ катаклизма – објаснио је др Владимир Ђурђевић, професор на београдском Физичком факултету.

Обраћајући се окупљенима на панелу „Климатска акција у Србији и КОП 28”, Ђурђевић је рекао и да ће 2023. бити најтоплија година икада јер су пробијени многи рекорди широм планете. Када се погледа уназад, последњих десет година уједно су и најтоплије године које је свет видео.

– Приближавамо се непријатним границама, свет не ради оно што је обећао. Јаз је огроман између онога што је циљ из Париског споразума, онога што је обећано и што је урађено. Екстрема има превише. Не прође недеља а да негде није била олуја, поплава, топлотни талас… И то ћемо виђати све чешће – додаје проф. др Ђурђевић.

За сада су, како је истакао Владан Шћекић из Центра за унапређење животне средине, 149 земаља, међу њима 145 региона и 252 града, као и 929 компанија са Форбсове листе највећих компанија на свету, преузеле обавезу да постану климатски неутрални. А сви они представљају 92 одсто глобалног БДП-а и 88 одсто глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште. Србија је обећала да ће њен допринос у смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2050. бити 33 одсто у односу на 1990. годину.

– Ми имамо Закон о климатским променама, а пуно их земаља нема. Међутим, тај закон не може да се примени, јер је остављено да многа питања регулишу подзаконска акта која нису донета. Инвентар гасова са ефектом стаклене башта код нас није јавни документ, ми немамо информације о томе. Србија је климатски веома рањива, ми нисмо земља која обилује водама. Ако не бринемо о наводњавању, пољопривреда ће да трпи, многе сорте неће моћи да се прилагоде тим новим условима. Зато, адаптација је за нас питање опстанка – рекла је Маријана Јовановић из Београдске отворене школе (БОШ).

А шта очекују од климатске конференције КОП 28 на којој би требало да светски лидери размене искуства и дођу до конкретних решења?

– КОП 28 се се дешава у Дубаију, УАЕ неће да се одрекне нафте. Председавајући ће бити извршни директор националне нафтне компаније у Абу Дабију и он треба да каже како након 2050. његова земља неће емитовати гасове са ефектом стаклене баште. Како да верујемо целом том систему – закључио је Слободан Перовић, консултант у области заштите животне средине.