Živimo u vreme nasilja

Subotica – Nije nikakva novost reći da živimo u vreme sveopšteg nasilja. Od onog najšireg, globalnog, koje kao da nam svojim zastrašujućim scenama razaranja i ubijanja podiže dozu tolerancije na koju količinu užasa možemo da oguglamo, do onog u našem mikrosvetu. Nasilja među decom prema vršnjacima, rodno zasnovanog nasilja, femicida, nasilja prema drugom, ma o kom obliku različitosti da se radi. Nasilje je i kada se ljudi dovode u stanje egzistencijalne nemoći, isto kao i lukavo manipulisanje ljudskom voljom.

Taj osećaj sveprisutnog nasilja dominirao je i scenom na 15. festivalu „Dezire”. Mada je u svom podnaslovu festival prkosno uzvikivao „Hit me baby final time” ili, u slobodnom prevodu „dokrajči me”, spreman na dalju borbu za opstanak savremenog teatra, predstave su odslikavale surovu stvarnost u kojoj živimo.

Prešernovo pozorište iz Kranja i Gradsko pozorište „Ptuj” u sredu uveče izvelo je predstavu „Škofjeloški pasijon” u režiji Jerneja Lorencija. Publika „Dezirea” pre nekoliko godina gledala je Lorencijevu nagrađivanu predstavu „Carstvo nebesko” gde koristi delove iz epa „Boj na Kosovu”, a ovoga puta reditelj poseže za starim tekstom, koji ima i odlike mita. „Škofjeloški pasijon” je najstariji dramski tekst na slovenačkom jeziku, i uopšte, na slovenskim jezicima jedan od prvih dramskih tekstova, objasnio je Jure Novak, direktor Prešernovog pozorišta iz Kranja. Ovaj u svojoj suštini religijski tekst, živ je i danas u obliku masovnih svetkovina koje se svakih pet godina održavaju u Škofjoj Loki.

– Lorenci je ovaj stari tekst napravio kao savremenu dramu, izvukao je iz nje ono što je bitno, nezavisno od toga da li smo vernici ili nismo, ovaj tekst govori o savremenosti i jedna je od njegovih najboljih predstava – kaže Novak.

Na skučenoj sceni šestoro glumaca Doroteja Nadrah, Darja Rajhman, Blažt Setnikar, Miha Rodman, Miranda Trnjanin i Gregor Zorc sede gotovo stisnuti jedni uz druge, ali na tom malom prostoru grade snažne slike ljudskog stradanja, potiranja njihovog glasa i volje, sve do monologa u kome se upečatljivo i do detalja opisuje patnja raspetog tela.

Duboko misaona, gotovo filozofska predstava slovenačkih trupa u nastavku večeri pretvorila se u pravu eksploziju pokreta i muzike u predstavi „Koegzist” Adrijen Hod, trupe „Unusual symptoms” i Pozorišta „Bremen”. Adrijen Hod je jedna od najistaknutijih plesača i koreografa koja stalno traga za novim plesnim formama. U tome su je sledili Paulina Bedkovska, Bagrio Gabrijeli, Jena Jalone, Aleksandra Lorens, Čaba Molnar, Nora Ronge, Andor Rusu, Džesika Simet, Janog-Von Song i Antonio Stela, koji postepeno uvode publiku u svoju igru, smeštaju je u savremeni okvir, da bi se završilo uraganom pokreta, neprekidnim eksplozivnim slikama.

U četvrtak uveče odigrana je predstava i sa najviše učesnika na ovogodišnjem „Dezireu”. Ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu sa 15 glumaca i pevača, troje solista, orkestrom i ljupkim dečjim horom „Nada”, izveo je predstavu „Deca” u režiji Irene Popović Dragović. Njeno stvaralaštvo ovdašnjoj publici dobro je poznato jer čest je saradnik na predstavama Andraša Urbana. Ipak, kako kaže, prvi put se i sama poduhvatila ovako velikog komada u kome je kroz 17 pesama prenela knjigu Milene Marković za koju je književnica dobila i „Ninovu” nagradu. Stihovi Milene Marković libreto su ove opere, i kao što su stihovi dela „Deca” moćni i potresni u svom pisanom obliku, podjednako snažne emocije prelivaju se sa scene.

– U ovoj predstavi su Milena i Irena u svom divnom spoju, u svojoj najlepšoj suštini – kaže glumica Bojana Stefanović.

Nakon predstave izvedene u četvrtak, 15. međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta ima dvodnevnu pauzu, i nastavlja se večeras predstavom Uroša Kaurina i Vita Vajsa, koja će i zatvoriti festival.