Sećanje na težak zločin okupatora

Valjevo – U spomen-parku na Petom puku u Valjevu Gradski odbor SUBNOR-a je organizovao komemoraciju u znak sećanja na težak zločin okupatora, streljanje skoro 300 partizana i rodoljuba iz cele zapadne Srbije, 27. novembra 1941. godine. Vence na spomen-obeležje streljanima u Drugom svetskom ratu položile su delegacije Vojske Srbije, grada Valjeva, Policijske uprave Valjevo i boračkih organizacija Užica, Čačka, Požege, Sevojna, Ljiga i Valjeva.

Posle odavanja pošte palim borcima Užičkog, Čačanskog, Valjevskog, Prvog i Drugog šumadijskog, Posavskog i Kosmajskog odreda i rodoljubima sa prostora nekadašnje Užičke republike, Rajko Milinković, predsednik Gradskog odbora SUBNOR Valjevo, podsetio je da je zločin počinjen pre 82 godine bio odmazda za napad partizanskih jedinica u kojem je poginulo i ranjeno nekoliko nemačkih vojnika. Tokom jeseni te godine partizanski odredi oslobodili su veći deo zapadne Srbije, na slobodnoj teritoriji formirana je Užička republika, partizani su već u to vreme bili vojna sila za poštovanje, istakao je on. I dodao da je posle žestokih borbi, te jeseni na prevaru zarobljeno nekoliko stotina partizana koje su četnici Koste Pećanca predali samozvanom kolubarskom četničkom vojvodi Jovi Škavi, a ovaj ih 13. novembra u Divcima kod Valjeva predao Nemcima. Odatle su sprovedeni u Valjevo, u Tadića magacin, tadašnji zatvor, gde su proveli dve nedelje, bez dovoljno hrane i vode i odvođeni na teški prinudni rad po velikoj hladnoći, gotovo goli i bosi, podsetio je Milinković.

Četrnaest dana kasnije, pošto su preživeli žestoku torturu, 27. novembra 1941. su u koloni sprovedeni kroz ceo grad i dovedeni na brdo Krušik, na lokaciju nekadašnje kasarne Petog pešadijskog puka, čuvene srpske jedinice iz Prvog svetskog rata. Nemački oficir im je saopštio presudu – zbog gubitaka koje je imala 342. pešadijska divizija u okolini Valjeva, od dva mrtva i šest ranjenih vojnika, po naređenju zapovednika generala Dankelmana biće streljano 265 partizana. Streljani su rodoljubi iz Valjeva, Užica, Čačka, Sevojna, Požege, Gornjeg Milanovca, Lajkovca, Bajine Bašte, Mionice, Aranđelovca, Kosjerića, Ljiga i takovskog kraja.

U spomen-parku na Petom puku u Valjevu nekadašnji predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito je 1967. godine, prilikom posete gradu na Kolubari, upalio večni plamen na spomen-obeležju streljanima. Osamdesetih godina prošlog veka taj plamen je prestao da gori, ali predstavnici valjevske boračke organizacije na ovom mestu i dalje obeležavaju godišnjice značajnih datuma iz Drugog svetskog rata.