Šta je „due dilligence”?

Pravno-dijagnostička studija poslovanja privrednog subjekta ili izveštaj (na engleskom due dilligence) analiza je rada određene kompanije. Može biti sa različitih aspekata, a najčešći su pravni, finansijski i tehnički. Za sačinjavanje izveštaja angažuju se stručnjaci različitog profila (pravnici, revizori, tehnička lica) koji nisu zaposleni u privrednom društvu koje je predmet due dilligence. Prezentacija se najviše odnosi na pravni due dilligence, ali su pitanja relevantna i za sve ostale. Gotovo ga je nemoguće uraditi bez saradnje privrednog društva čije je poslovanje predmet analize. Postoje situacije kada se sprovodi bez saradnje privrednog društva, ali takvi rezultati ne poseduju relevantnost i sveobuhvatnosti koju ima potpuna korporativna istraga uz saradnju privrednog subjekta. Možemo razlikovati due dilligence u dva aspekta:

Inicijalni due dilligence – ovaj korak je neophodan za procenu rizika koji je uključen u uspostavljanje poslovnog odnosa sa poslovnim entitetom pre uspostavljanja bilo kakvog odnosa i procene poslovnog rizika u tom trenutku.

Kontinuirani due dilligence – ovo je proces periodične evaluacije svakog poslovnog odnosa i sprovodi se kontinuirano dok god postoji poslovni odnos i sprovodi se nezavisno od lokacije i prirode odnosa i obično je deo šire inicijative procene integriteta menadžmenta.

Kada se radi ?

Najčešće se radi na zahtev potencijalnih investitora, poslovnih partnera, finansijskih institucija, vlasnika privrednog društva ili menadžmenta u zavisnosti od toga koja pitanja treba da obuhvati. Investitori traže ovaj izveštaj prilikom ulaganja u privredno društvo i za njih se sačinjava sveobuhvatan izveštaj o svim pitanjima koja ih interesuju kao što mogu biti vlasnička struktura, način upravljanja, radni odnosi, imovina, sporovi, autorska prava, procedure, bezbednosne procedure i ostala specifična pitanja u zavisnosti od vrste delatnosti i interesa investitora. Poslovni partneri i finansijske institucije uglavnom traže ovaj izveštaj kako bi dobili saznanja o načinu na koji funkcioniše kompanija u delu koji im je od interesa, kao na primer provera kvalifikacija, bezbednosnih procedura, pravnog kapaciteta, ograničenja u poslovanju i tako dalje. Vlasnici najčešće traže due dilligence kako bi se uverili u zakonitost poslovanja društva čiji su vlasnici, da provere poslovanje kada se posumnja u nezakonitost u poslovanju, kada nisu sigurni u to šta njihova kompanija zaista radi ili kada posumnjaju u kvalitet menadžmenta. Menadžment, po pravilu, angažuje stručnjake kada treba proveriti unutrašnje mehanizme u privrednom društvu, kada je potrebno preispitati zakonitost i celishodnost poslovanja ili kada su mu pojedini delovi poslovanja iz bilo kog razloga sumnjivi.

Aktivnosti koje se preduzimaju

Due dilligence se vrši prvenstveno u saradnji sa kompanijom koja je predmet analize. Vrši se na osnovu dostupne dokumentacije, a koristi se i dokumentacija dostupna iz javnih izvora kao što su katastar, registri privrednih društava i zaloga, registri finansijskih izveštaja i tako dalje. Nakon analize dokumentacije, najčešće se organizuju intervjui sa menadžmentom koji pojašnjava eventualne nejasnoće ili nedostatak informacija i ovo može biti ključna faza prilikom utvrđivanja odgovornosti kako same kompanije tako i individualne odgovornosti. Moguće je pokušati dobijanje i posrednih informacija preko bivših zaposlenih, informacije od drugih privrednih društava, informacije iz medija ukoliko je to u konkretnom slučaju zakonito. Detektivska agencija takođe može da bude jedan od izvora informacija ukoliko poseduje kadar koji je specijalizovan za ovu vrstu poslovnih istraga. Ukoliko se posumnja u istinitost izjava nekih zaposlenih, u određenim situacijama kada je u pitanju incident ozbiljne prirode i ukoliko za to postoje uslovi definisani ugovorom o radu, može se sprovesti i poligrafsko testiranje zaposlenih ali i menadžmenta radi procene kredibiliteta odgovornog kadra. Prilikom sprovođenja izveštaja potrebno je voditi računa da se ne naruše poslovna tajna i pravila koja se odnose na zaštitu podataka o ličnosti.

Forma

Due dilligence je najčešće u pisanoj formi i sadrži zaključke (executive summary) i detaljna objašnjenja, a najvažniji dokumenti ili podaci daju se u prilogu kako bi bili pregledani. Moguće je sačiniti i takozvani skraćeni izveštaj ili „red flag” due dilligence u kome se naznačavaju samo problemi, ali ne i detaljan opis svih informacija. Na zahtev klijenata moguće je podeliti due dilligence u više celina kako ne bi svima bile dostupne sve informacije. Najbitniji deo due dilligence je executive summary koji sadrži najvažnije informacije i zaključke o privrednom društvu koje je bilo objekt due dilligence, a često i preporuke kako određene nezakonitosti ili pravne probleme otkloniti.

Za šta se koristi?

Sadržaj due dilligence je ključan za donošenje odluka o daljim postupcima onoga ko naručuje due dilligence. Investitori na osnovu rezultata due dilligence odlučuju da li će investirati u određenu kompaniju, kao i pod kojim uslovima će zaključiti transakciju. Poslovni partneri i finansijske institucije odlučuju da li će i pod kojim uslovima poslovati ili finansirati privredno društvo koje je bilo predmet due dilligence. Vlasnici privrednog društva odlučuju koje će strateške odluke doneti, da li će se zadržati postojeći menadžment, da li će se zahtevati bilo koja vrsta zvanične odgovornosti za poslovanje i tako dalje. Menadžment odlučuje o tome da li ostati u privrednom društvu, koje će poslovne poteze preduzimati, da li će povećavati ili smanjivati broj zaposlenih i na koji način će se preduzeće dalje razvijati. Na osnovu rezultata due dilligence može se postaviti pitanje odgovornosti bilo kog pojedinca, uključujući poslovnu, ali i krivičnu odgovornost.