Radunovići žive uz „Politiku”

Tivat, Podgorica – Rekli bi u našem narodu: „Od oca je ostanulo sinovima”. Ne nekakvo imanje, nekretnine već čast i poštenje. Oni sami kažu da su u nasleđe od oca Radoja dobili – „Politiku”.

Braća Dragor (82) i BranislavBanjo Radunović (80) verni su čitaoci našeg lista više od pola veka. Penzionisani pukovnik, inžinjerac nekadašnje armije, Dragor nam je nedavno u Tivtu, u svom domu, rekao:

– Otac Radoje je za sve kriv.

I malo objašnjenje Branislava, penzionisanog novinara „Pobjede”:

– Naš otac je bio tridesetih godina prošlog veka honorarni dopisnik „Politike” iz Podgorice.

To svakodnevno druženje s „Politikom” moglo je 1956. godine skupo da košta mladog vojnog starešinu Dragora Radunovića.

– Bio sam na službi u Slavonskom Brodu i u to doba podoficiri i oficiri su morali da čitaju „Borbu” i „Narodnu armiju”. U našem garnizonu ja sam jedini bio pretplaćen na „Politiku”, što je kod Kontraobaveštajne službe JNA izazvalo sumnje.

Dragor je, zapravo, zbog toga otišao na raport kod majora KOS-a.

– Oštro me je ukorio što čitam „Politiku” – priča Dragor i dodaje: – Kada sam mu objasnio da je moj otac honorarno sarađivao s poznatim beogradskim listom, a da mi je i brat novinar shvatio je da u tome nema ničeg lošeg, a kamoli – političkog.

– Čitaću moju „Politiku” dok budem mogao– nagoveštava Dragor Radunović. U nekadašnjoj Jugoslaviji ga pamte kao starešinu koji je u najtežim trenucima svima priskakao u pomoć. Kad su bili zemljotresi u Skoplju i Banjaluci, poplave u Bosanskoj Kostajnici i Bosanskoj Gradiški, železnička nesreća u Okučanima... Tamo gde drugi nisu smeli ni da pogledaju, potpukovnik Dragor je sa svojim inžinjercima hrabro uskakao, spasavao živote, raščišćavao teren. Gradio je i mostove.

U Banjaluci, u oktobru 1969. godine kada je razorni zemljotres napravio pustoš, živeo je sa svojom porodicom. Iako su mu članovifamilije bili ugroženi u urušenoj zgradi, prvo je u šatore smeštao građane Banjaluke pa tek svoje ukućane... Drugu Titu, ili kako on voli da kaže maršalu Titu, u Banjaluci je posle zemljotresa predao raport, a najviše ga je obradovalo što ga je predsednik SFRJ pitao: „Ima li još živih?”. Dragor je za razne podvige dobio niz priznanja, ali su mu najdraža pisma onih koji su bili ugroženi.

Učestvovao je svojevremeno u razminirivanju avionske bombe iz Drugog svetskog rata koja je pronađena u centru Podgorice. Zato mu je u januaru 2007. godine stiglo pismo od sadašnjeg gradonačelnika Podgorice dr Momira Mugoše:

„Zahvaljujem se na podsećanju da ste učestvovali u neutralisanju avionskih bombi zaostalih iz Drugog svetskog rata”, napisao je dr Mugoša i Dragoru Radunoviću poželeo dobro zdravlje i bezbrižan život.

Dragor često prevrće po isečcima iz novina. Podseća kako je od hotela „Bosna” u Banjaluci, koji je porušen u zemljotresu, od sobe 113 uzeo – ključ.

– Kad je hotel ponovo sagrađen u ime svoje jedinice VP 5401 predali smo ključ prilikom otvaranja.

Tada je bilo i suza. Zauzvrat Dragor je dobio – „Zlatnu plaketu”.

U ćaskanju o minulim godinama Dragor svaki čas pominje „Politiku”.

– Uvek se imalo šta pročitati i naučiti.

Kaže bez uvijanja:

– Ovaj članak o meni i Banju biće mi najdraži.

Brat Branislav Banjo Radunović je poznati novinar „Pobjede”. Dugo je penzioner, ali svaki drugi dan navrati u redakciju. Hitrog koraka i uspravnog hoda. Izgleda kao čovek između 50 i 60 godina. I danas je veoma cenjen.

„Čika Banjo, kako ste?”, može se često čuti u Podgorici kad krene prema svojoj „Pobjedi”.

– Uz „Pobjedu” najmiliji mi je list „Politika”. Nema dana da se ne družim s njom – kaže Banjo kome je iz štampe izašla prva knjiga. To je, u stvari, zbirka njegovih reportaža od 1961. do 2005. godine. Javljao se „Pobjedi” iz svih krajeva sveta, a promocija knjige, pod nazivom „Vidici prošlosti”, održana je 4. oktobra. Baš na Banjov 80. rođendan.

Uskoro Branislav Radunović, poznat kao odličan poznavalac ekonomskih, političkih i turističkih prilika u Crnoj Gori i bivšoj Jugoslaviji, objavljuje knjigu „Suočavanja”. To su izvanredni komentari iz prošlih vremena, ali kad se sada pročitaju to su i vidici budućnosti. Jer, novinar Branislav Radunović, znan i kao fudbalski sudija širom nekadašnje zemlje, umeo je i da predvidi događaje.

Braća Dragor i Branislav Banjo Radunović su ljudi s kojima su se drugi ponosili. I ljudi od – ponosa. Kažu uglas:

– „Politika” dovijeka ostaje naš list.