Радуновићи живе уз „Политику”

Тиват, Подгорица – Рекли би у нашем народу: „Од оца је остануло синовима”. Не некакво имање, некретнине већ част и поштење. Они сами кажу да су у наслеђе од оца Радоја добили – „Политику”.

Браћа Драгор (82) и БраниславБањо Радуновић (80) верни су читаоци нашег листа више од пола века. Пензионисани пуковник, инжињерац некадашње армије, Драгор нам је недавно у Тивту, у свом дому, рекао:

– Отац Радоје је за све крив.

И мало објашњење Бранислава, пензионисаног новинара „Побједе”:

– Наш отац је био тридесетих година прошлог века хонорарни дописник „Политике” из Подгорице.

То свакодневно дружење с „Политиком” могло је 1956. године скупо да кошта младог војног старешину Драгора Радуновића.

– Био сам на служби у Славонском Броду и у то доба подофицири и официри су морали да читају „Борбу” и „Народну армију”. У нашем гарнизону ја сам једини био претплаћен на „Политику”, што је код Контраобавештајне службе ЈНА изазвало сумње.

Драгор је, заправо, због тога отишао на рапорт код мајора КОС-а.

– Оштро ме је укорио што читам „Политику” – прича Драгор и додаје: – Када сам му објаснио да је мој отац хонорарно сарађивао с познатим београдским листом, а да ми је и брат новинар схватио је да у томе нема ничег лошег, а камоли – политичког.

– Читаћу моју „Политику” док будем могао– наговештава Драгор Радуновић. У некадашњој Југославији га памте као старешину који је у најтежим тренуцима свима прискакао у помоћ. Кад су били земљотреси у Скопљу и Бањалуци, поплаве у Босанској Костајници и Босанској Градишки, железничка несрећа у Окучанима... Тамо где други нису смели ни да погледају, потпуковник Драгор је са својим инжињерцима храбро ускакао, спасавао животе, рашчишћавао терен. Градио је и мостове.

У Бањалуци, у октобру 1969. године када је разорни земљотрес направио пустош, живео је са својом породицом. Иако су му члановифамилије били угрожени у урушеној згради, прво је у шаторе смештао грађане Бањалуке па тек своје укућане... Другу Титу, или како он воли да каже маршалу Титу, у Бањалуци је после земљотреса предао рапорт, а највише га је обрадовало што га је председник СФРЈ питао: „Има ли још живих?”. Драгор је за разне подвиге добио низ признања, али су му најдража писма оних који су били угрожени.

Учествовао је својевремено у разминиривању авионске бомбе из Другог светског рата која је пронађена у центру Подгорице. Зато му је у јануару 2007. године стигло писмо од садашњег градоначелника Подгорице др Момира Мугоше:

„Захваљујем се на подсећању да сте учествовали у неутралисању авионских бомби заосталих из Другог светског рата”, написао је др Мугоша и Драгору Радуновићу пожелео добро здравље и безбрижан живот.

Драгор често преврће по исечцима из новина. Подсећа како је од хотела „Босна” у Бањалуци, који је порушен у земљотресу, од собе 113 узео – кључ.

– Кад је хотел поново саграђен у име своје јединице ВП 5401 предали смо кључ приликом отварања.

Тада је било и суза. Заузврат Драгор је добио – „Златну плакету”.

У ћаскању о минулим годинама Драгор сваки час помиње „Политику”.

– Увек се имало шта прочитати и научити.

Каже без увијања:

– Овај чланак о мени и Бању биће ми најдражи.

Брат Бранислав Бањо Радуновић је познати новинар „Побједе”. Дуго је пензионер, али сваки други дан наврати у редакцију. Хитрог корака и усправног хода. Изгледа као човек између 50 и 60 година. И данас је веома цењен.

„Чика Бањо, како сте?”, може се често чути у Подгорици кад крене према својој „Побједи”.

– Уз „Побједу” најмилији ми је лист „Политика”. Нема дана да се не дружим с њом – каже Бањо коме је из штампе изашла прва књига. То је, у ствари, збирка његових репортажа од 1961. до 2005. године. Јављао се „Побједи” из свих крајева света, а промоција књиге, под називом „Видици прошлости”, одржана је 4. октобра. Баш на Бањов 80. рођендан.

Ускоро Бранислав Радуновић, познат као одличан познавалац економских, политичких и туристичких прилика у Црној Гори и бившој Југославији, објављује књигу „Суочавања”. То су изванредни коментари из прошлих времена, али кад се сада прочитају то су и видици будућности. Јер, новинар Бранислав Радуновић, знан и као фудбалски судија широм некадашње земље, умео је и да предвиди догађаје.

Браћа Драгор и Бранислав Бањо Радуновић су људи с којима су се други поносили. И људи од – поноса. Кажу углас:

– „Политика” довијека остаје наш лист.