Le Kleziju „Nobel”

Nema više nedoumica, kladionica, neizvesnosti, tipovanja: dobitnik Nobelove nagrade za književnost je vodeći francuski književnik Žan-Mari Gustav Le Klezio, saopštio je juče Nobelov komitet, već po tradiciji u 13.01. minut. Le Kleziju je nagrada pripala za opus koji je načinio „proboj” u literaturi, i on je time postao prvi Francuz koji je dobio „Nobela” posle Kloda Simona 1985. Svi ostali, kako ih zovu, „večiti gubitnici” ili „ne-nobelovci”: Amos Oz, Haruki Murakami, Adonis, Filip Rot, Apdajk, Magris, DeLilo, nastavljaju da čekaju prestižno priznanje i lepu svotu od 1,4 miliona dolara.

Le Klezio je zavredio priznanje, kako se navodi u obrazloženju, kao autor novih pravaca, poetske avanture i senzualne ekstaze, i istraživač ljudskog roda izvan i ispod (granica) vladajuće civilizacije.

Rođen 1940, Žan-Mari Gustav Le Klezio potiče iz porodice koja je u 18. veku emigrirala iz Britanije na Mauricijus. Sa osam godina odlazi u Nigeriju gde otac radi kao vojni lekar. Porodica se potom seli u Francusku, gde Le Klezio u Nici diplomira književnost. Česte seobe (Nigerija, Panama, SAD) od detinjstva stvaraju putnika, tragaoca, što će se i te kako odraziti na njegovo delo i način mišljenja. U zrelim godinama on će nastaviti da putuje predajući književnost na univerzitetima na Tajlandu, Meksiku, u Teksasu…

Prvu slavu Le Klezio stiče sa 23 godine delom „Zapisnik” koje mu donosi prestižnu francusku nagradu „Renodo”, a nastavlja da piše kratke priče, romane, filozofske eseje. Iako je jedan od najprevođenijih francuskih autora, kritika primećuje da se Le Klezijevo delo odupire uobičajenim temama i određenjima. Sklon eksperimentima u izrazu, u javnosti stvara sliku pisca avangardnog opredeljenja, inovatora i pobunjenika. Njegovi protagonisti su, navodi kritika, vrlo često usamljenici. Ljudi koji pokušavaju da nađu način da se prilagode modernom životu i tehnološkom razvoju, ili oni koji dolaze u sukob sa urbanim okruženjem. Stoga ne čudi da su mu omiljeni pisci Stivenson i Džojs, primetno, obojica izgnanici.

Godine proživljene sa pripadnicima indijanskih plemena u Panami (1969–1973), presudno su uticale na ideje ovog pisca. Oprečnosti različitih kultura, neujednačene strane globalizacije, dominacija zapadnog racionalizma, proživljene na svojoj koži, u „vlastitim cipelama”, morale su da se odraze i na piščevo stvaralaštvo. Kako je rekao u jednom intervjuu, fascinacija američkim Indijancima, promenila je ceo njegov život i predstavu o svetu i umetnosti, „način na koji se ophodim sa ljudima, način na koji hodam, jedem, spavam, volim i sanjam”.

– Nemam više iluziju da književnost može da promeni svet, možda samo da sagleda političku impotenciju. Živimo u turbulentnom vremenu koje nas bombarduje najrazličitijim idejama i slikama. Cilj literature jeste da sagleda njegov eho, i odraz tog današnjeg haosa. Savremena literatura samo je literatura očaja, reči su novopečenog nobelovca. – Dobra literatura treba da osvetli procep kulture i prirode, emocija i društva, realnosti i socijalne pravde, smatra ovaj pisac.

Rastrzan između raznih kontinenata, tradicija, krvi predaka, ovaj književnik je javno govorio da sebe ne doživljava kao isključivo francuskog pisca. I da Francuska nikada nije bila njegov jedini izvor inspiracije.

– Zapadna kultura je postala previše monolitna. Fascinacija urbanim i tehnološkim bacila je u zapećak druge forme izražavanja – religiju, osećanja, ljudskost. Upravo ta svest okreće me drugim civilizacijama, istakao je jednom prilikom Le Klezio.

Borac protiv zapadne dominacije, zaljubljenik u prirodu, „Indijanac u gradu”, pisac o izgubljenom raju, lutanju i usamljenosti, uprkos internacionalnoj slavi, izabrao je da ostane po strani književnog establišmenta. Na nedavno postavljeno proročko pitanje: „Kandidat ste za Nobelovu nagradu. Zamislimo da ja dobijete, šta biste rekli na ceremoniji”, evo kako je glasio odgovor:

– To je veoma hipotetičko pitanje! Ne znam za Nobelovu nagradu, ali voleo bih da javno nešto kažem. Želeo bih da pričam o ratovima u kojima se ubijaju deca. Za mene je to najužasnija pojava ove ere, a literatura mora da podseća na takve stvari. U Parizu je nedavno, na svaku gradsku statuu žene stavljena feredža kako bi se osudila činjenica da je ženama u Avganistanu ukinuta sloboda. Na isti način, treba da na svim spomenicima podignutim deci markiramo crvenu tačku na mestu gde se nalazi srce, jer ih negde u Palestini, Južnoj Americi ili Africi, ubijaju. Treba pričati o tome.

Svečana dodela Nobelove nagrade biće održana 10. decembra u Stokholmu i Oslu, na dan kada je Nobel preminuo 1896. u San Remu.

Mirjana Sretenović

-------------------------------------------------------

„Politika” pogodila!

Ovaj pisac je nedavno objavio i jedan od svojih najpotresnijih romana „Tužbalica o gladi”, o kojem je „Politika” pisala juče, dobrano sluteći potencijalnog nobelovca. Radnja romana, podsetimo, odvija se između 1930. i 1940. godine, a priča je bazirana na događajima iz života piščeve majke.

Od oko tridesetak knjiga čiji je Le Klezio autor, kao najpoznatije se izdvajaju: „Groznica”, „Voljena zemlja”, „Rat”, „Zlatna ribica”, „Afrikanac”, „Zapisnik”,„Dijego i Frida”, „Materijalni zanos”, „Pustinja”, „Minuti”, i druge, od kojih je nekolicina prevedena i na srpski jezik.