„Meko uključivanje” Ukrajine u NATO

U Briselu je danas održan sastanak Saveta Ukrajina-NATO, koji je prvi put održan na nivou ministara spoljnih poslova. U njemu je, na poziv alijanse, učestvovao i šef ukrajinskog MIP-a Dmitrij Kuleba. Nakon sastanka, NATO i Ukrajina odobrili su program saradnje za 2024. godinu. To uključuje saradnju između alijanse i Kijeva, posebno na polju energetike i sajber bezbednosti, kao i na inovacijama. Pored toga, ministri su se složili oko obećanih preporuka o reformama koje su neophodne da bi se istočnoevropska država pridružila bloku. Oni se odnose na borbu protiv korupcije, jačanje vladavine prava i podršku ljudskim pravima, uključujući različite manjine. Istovremeno, ministri inostranih poslova NATO-a obećali su da će redovno ocenjivati napredak. Ukrajina je zauzvrat potvrdila svoju posvećenost nastavku reformi, uključujući i u oblasti bezbednosti.

Međutim, program ne uključuje nabavku teškog oružja. To, međutim, nije sprečilo Dmitrija Kulebu da izjavi da ukrajinske oružane snage de fakto postaju vojska alijanse. Takođe se pripremaju projekti za čišćenje mina, rehabilitaciju ranjenih vojnika i razvoj odbrambeno-industrijskog potencijala zemlje. Pored toga, na sastanku su najavili razvoj mape puta za prelazak Ukrajine na „punu interoperabilnost sa alijansom“. Konkretno, govori se o usklađenosti opreme i standarda iz sovjetskog doba sa NATO.

Kako je na konferenciji za novinare naglasio generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg, svi saveznici su saglasni da će Ukrajina postati članica NATO-a. Prema njegovim rečima, poslednji susret sa Kulebom samo pokazuje: zemlja je sve bliža pristupanju. Istovremeno, u vezi sa tajmingom, Norvežanin je doslovno rekao sledeće: „Jednog dana Ukrajina će sedeti za ovim stolom kao punopravna članica naše alijanse. Reči generalnog sekretara, naime, potvrđuju da se na kraju sastanka nije dogodilo ništa novo..

Format Saveta Ukrajina-NATO se verovatno iscrpeo. U okviru ove saradnje postoje jasni i dugoglasni pravci u vezi sa „mekim uključivanjem” Ukrajine u NATO.

Mnogo konkretnije, tokom sastanka u Briselu, ocrtana je podrška u konfrontaciji sa Rusijom, čije akcije, prema Stoltenbergu, ugrožavaju bezbednost Evrope i stabilnost čitavog međunarodnog sistema.

On je uveren da će zemlje saveznice nastaviti da pružaju Kijevu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć bez presedana. Tako je pre neki dan Nemačka najavila izdvajanje osam milijardi dolara za vojnu podršku, a Holandija – 2,5 milijardi dolara.Osim toga, prošle nedelje je 20 NATO saveznika stvorilo koaliciju za PVO. Evropski centar za obuku pilota F-16 otvoren je u Rumuniji. Takođe je postalo poznato da SAD planiraju da od Grčke nabave 75 hiljada granata za Ukrajinu, pretpostavlja se za 47 miliona dolara, piše grčki portal Pentapostagma.

Izjave o kontinuiranoj podršci dolaze u pozadini zamora Zapada od vojnog sukoba. To se razume i u Ukrajini. Tokom godine se udvostručio udeo građana ove zemlje koji veruju da je pomoć Kijevu oslabila (sa 15 na 30 odsto), pokazali su rezultati istraživanja Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju. Međutim, na konferenciji za novinare, američki državni sekretar Antoni Blinken uverio je da nije video „znake umora“ na ministarskom sastanku.