„Меко укључивање” Украјине у НАТО

У Бриселу је данас одржан састанак Савета Украјина-НАТО, који је први пут одржан на нивоу министара спољних послова. У њему је, на позив алијансе, учествовао и шеф украјинског МИП-а Дмитриј Кулеба. Након састанка, НАТО и Украјина одобрили су програм сарадње за 2024. годину. То укључује сарадњу између алијансе и Кијева, посебно на пољу енергетике и сајбер безбедности, као и на иновацијама. Поред тога, министри су се сложили око обећаних препорука о реформама које су неопходне да би се источноевропска држава придружила блоку. Они се односе на борбу против корупције, јачање владавине права и подршку људским правима, укључујући различите мањине. Истовремено, министри иностраних послова НАТО-а обећали су да ће редовно оцењивати напредак. Украјина је заузврат потврдила своју посвећеност наставку реформи, укључујући и у области безбедности.

Међутим, програм не укључује набавку тешког оружја. То, међутим, није спречило Дмитрија Кулебу да изјави да украјинске оружане снаге де факто постају војска алијансе. Такође се припремају пројекти за чишћење мина, рехабилитацију рањених војника и развој одбрамбено-индустријског потенцијала земље. Поред тога, на састанку су најавили развој мапе пута за прелазак Украјине на „пуну интероперабилност са алијансом“. Конкретно, говори се о усклађености опреме и стандарда из совјетског доба са НАТО.

Како је на конференцији за новинаре нагласио генерални секретар блока Јенс Столтенберг, сви савезници су сагласни да ће Украјина постати чланица НАТО-а. Према његовим речима, последњи сусрет са Кулебом само показује: земља је све ближа приступању. Истовремено, у вези са тајмингом, Норвежанин је дословно рекао следеће: „Једног дана Украјина ће седети за овим столом као пуноправна чланица наше алијансе. Речи генералног секретара, наиме, потврђују да се на крају састанка није догодило ништа ново..

Формат Савета Украјина-НАТО се вероватно исцрпео. У оквиру ове сарадње постоје јасни и дугогласни правци у вези са „меким укључивањем” Украјине у НАТО.

Много конкретније, током састанка у Бриселу, оцртана је подршка у конфронтацији са Русијом, чије акције, према Столтенбергу, угрожавају безбедност Европе и стабилност читавог међународног система.

Он је уверен да ће земље савезнице наставити да пружају Кијеву војну, финансијску и хуманитарну помоћ без преседана. Тако је пре неки дан Немачка најавила издвајање осам милијарди долара за војну подршку, а Холандија – 2,5 милијарди долара.Осим тога, прошле недеље је 20 НАТО савезника створило коалицију за ПВО. Европски центар за обуку пилота Ф-16 отворен је у Румунији. Такође је постало познато да САД планирају да од Грчке набаве 75 хиљада граната за Украјину, претпоставља се за 47 милиона долара, пише грчки портал Пентапостагма.

Изјаве о континуираној подршци долазе у позадини замора Запада од војног сукоба. То се разуме и у Украјини. Током године се удвостручио удео грађана ове земље који верују да је помоћ Кијеву ослабила (са 15 на 30 одсто), показали су резултати истраживања Кијевског међународног института за социологију. Међутим, на конференцији за новинаре, амерички државни секретар Антони Блинкен уверио је да није видео „знаке умора“ на министарском састанку.