Stručnjaci razmenili iskustva na panelu „Budućnost onkologije“

Na panelu „Budućnost onkologije“, koji je održan u okviru jubilarne 60. Kancerološke nedelje u „Sava centru“, ministarka zdravlja profesor dr Danica Grujičić je naglasila da je da je onkologija dugo bila siroče zdravstvenog sistema Srbije, što je nedopustivo, i da ova oblast medicine mora da postane prioritet. Ona je rekla da bi uspeo bilo koji skrining mora da postoji odlična digitalizaciona mreža i lekari opšte medicine koji su dobro edukovani i koji se neće uplašiti onkološkog pacijenta kada ga vide.

– Bojim se da bez toga nijedan skrining u Srbiji neće uspeti, a dosta zavisi i od svesti određenog broja ljudi. Kad god se organizuju preventivni pregledi uvek isti ljudi dolaze. Naš cilj mora da bude da pozovemo one koji su zdravi ili misle da su zdravi, u krajnjem slučaju da to bude njihova zakonska obaveza. Mora da se radi na zdravstvenom obrazovanju stanovništva – dodala je ministarka zdravlja.

Kancerološka nedelja je po njenom mišljenju veoma važan događaj, pre svega za struku, kako bi saznali šta se promenilo u poslednjih godinu dana, a napomenula je i da je Kancerološka sekcija Srpskog lekarskog društva jedna je od onih koje najbolje funkcionišu.

– Podsećam da je usvojen pravilnik za „of lejbl“ lekove i da lekari mogu da daju lekove koji su najbolji za pacijenata. To je velika stvar, posebno za onkološke pacijente. Treba napomenuti da su udruženja pacijenata ove godine dobila značajna sredstva da mogu da sprovode akcije i edukacije. Ali najvažnije je da dobro edukujemo lekare opšte prakse, da napravimo dobru mrežu opšte medicine, da svaki lekar bude posle desetak godina rada bude specijalista, a od sledeće godine omogući ćemo da svako od njih može da upiše neku od supspecijalističkih internističkih grana medicine. Onkološki pacijenti apsolutno ostaju jedan od prioriteta ministarstva – rekla je ministarka zdravlja.

Profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, istakla je da je, nažalost, Srbija u Evropi na prvom mestu po smrtnosti od malignih bolesti, i da inovativni lekovi imaju ogroman značaj zahvaljujući kojima mnoge maligne bolesti prelaze u hronične bolesti. Na primer, karcinomi prostate, dojke pa i neki tipovi karcinoma pluća. Povećana je i dostupnost onkoloških lekova u Srbiji.

– Zdravstvo je prioritet broj jedan države pa i u narednom periodu ne stajemo u stavljanju inovativnih lekova na listu. Do kraja godine će izaći nova lista inovativnih lekova i na njoj se naći najveći broj lekova za onkologiju. Bitno je naglasiti da će od sledeće godine biti izdvojen poseban budžet za inovativne lekove. Pre sedam godina lečilo se duplo manje pacijenata, a sredstva koja smo odvajali su bila četiri puta manjja. Najskuplji lek je pre 15 godina koštao 450.000 dolara, a sada je 3,6 miliona dolara. Sve je veći broj obolelih od malignih bolesti i mi navijamo za prevenciju i skrininge kako bi ono što finansiramo imalo efekte – kaže dr Radojević Škodrić i dodaje da je Kancerološka nedelja važna za razmenu znanja i iskustva.

Prema rečima dr Bojana Trkulje, direktora Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia“, danas se u svetu pojavljuje više od 40 novih inovativnih lekova, od kojih je četvrtina namenjena za onkologiju. To je dobra vest za pacijente.

– Ali, to je izazov za zdravstvene fondove svuda u svetu. Kod nas se fond suočava sa velikim brojem lekova koji čekaju da budu stavljeni na listu. Prethodne godine smo napravili značajan iskorak, ali smo i dalje na 8 odsto inovativnih lekova koji su dostupni kod nas na pozitivnoj listi u odnosu na Evropu, odnosno sa 11 odsto u onkologiji. Pitanje inovativnih lekova do sada nije bilo sistemski rešeno. Zato je potrebno značajno ulaganje u inovativne lekove. Prema procenama koje smo radili, 50 miliona evra svake godine treba izdvojiti samo za ulazak novih inovativnih lekova. To bi značilo da bismo po glavi stanovnika trebali da odvojimo još sedam evra. To je dostižan cilj – naveo je dr Trkulja.

Kako naglašava dr Davorin Radosavljević, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije i rukovodilac Klinike za za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, maligne bolesti su veliki javnozdravstveni problem i, posle kardiovaskularnih, su vodeće po broju obolelih i preminulih u svetu. Cilj je da se do 2030. godine spasi tri miliona života u Evropi.  Svake godine u svetu oko 20 miliona ljudi oboli, a 10 miliona umre zbog karcinoma.

– Prevencija, rano otkrivanje, lečenje i dobar kvalitet života obolelih su najvažniji stubovi. U Srbiji postoje tri organizovana skrininga, a planira se uvođenje skrininga na karcionom pluća, prostate i želuca. U SAD je smanjena smrtnost od malignih bolesti za trećinu zahvaljujući merama koje su sprovodile i to može da bude dobar putokaz – kaže dr Radosavljević.

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, istakao je da je zadovoljan saradnjom sa ministarkom zdravlja i sa direktorkom RFZO-a, ali da i dalje mnogo toga nije dobro uprkos ogromnom napretku koji je ostvaren.

– Ne ulažemo dovoljno u prevenciju. Ako ne ulažemo u prevenciju imaćemo veliki broj pacijenata kojima je potrebno lečenje skupim lekovima – smatra Pilipović.

Dr Milan Žegarac, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podsetio je da su u dnevnoj bolnici ove ustanove izgradili nove kapacitete, odnosno da imaju 30 novih stolica za pacijente koji dolaze, kao i da ih čeka montiranje opreme kako bi moglo da se obavlja ozračenje celog tela u sklopu terapije.