Стручњаци разменили искуства на панелу „Будућност онкологије“

На панелу „Будућност онкологије“, који је одржан у оквиру јубиларне 60. Канцеролошке недеље у „Сава центру“, министарка здравља професор др Даница Грујичић је нагласила да је да је онкологија дуго била сироче здравственог система Србије, што је недопустиво, и да ова област медицине мора да постане приоритет. Она је рекла да би успео било који скрининг мора да постоји одлична дигитализациона мрежа и лекари опште медицине који су добро едуковани и који се неће уплашити онколошког пацијента када га виде.

– Бојим се да без тога ниједан скрининг у Србији неће успети, а доста зависи и од свести одређеног броја људи. Кад год се организују превентивни прегледи увек исти људи долазе. Наш циљ мора да буде да позовемо оне који су здрави или мисле да су здрави, у крајњем случају да то буде њихова законска обавеза. Мора да се ради на здравственом образовању становништва – додала је министарка здравља.

Канцеролошка недеља је по њеном мишљењу веома важан догађај, пре свега за струку, како би сазнали шта се променило у последњих годину дана, а напоменула је и да је Канцеролошка секција Српског лекарског друштва једна је од оних које најбоље функционишу.

– Подсећам да је усвојен правилник за „оф лејбл“ лекове и да лекари могу да дају лекове који су најбољи за пацијената. То је велика ствар, посебно за онколошке пацијенте. Треба напоменути да су удружења пацијената ове године добила значајна средства да могу да спроводе акције и едукације. Али најважније је да добро едукујемо лекаре опште праксе, да направимо добру мрежу опште медицине, да сваки лекар буде после десетак година рада буде специјалиста, а од следеће године омогући ћемо да свако од њих може да упише неку од супспецијалистичких интернистичких грана медицине. Онколошки пацијенти апсолутно остају један од приоритета министарства – рекла је министарка здравља.

Професор др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање, истакла је да је, нажалост, Србија у Европи на првом месту по смртности од малигних болести, и да иновативни лекови имају огроман значај захваљујући којима многе малигне болести прелазе у хроничне болести. На пример, карциноми простате, дојке па и неки типови карцинома плућа. Повећана је и доступност онколошких лекова у Србији.

– Здравство је приоритет број један државе па и у наредном периоду не стајемо у стављању иновативних лекова на листу. До краја године ће изаћи нова листа иновативних лекова и на њој се наћи највећи број лекова за онкологију. Битно је нагласити да ће од следеће године бити издвојен посебан буџет за иновативне лекове. Пре седам година лечило се дупло мање пацијената, а средства која смо одвајали су била четири пута мањја. Најскупљи лек је пре 15 година коштао 450.000 долара, а сада је 3,6 милиона долара. Све је већи број оболелих од малигних болести и ми навијамо за превенцију и скрининге како би оно што финансирамо имало ефекте – каже др Радојевић Шкодрић и додаје да је Канцеролошка недеља важна за размену знања и искуства.

Према речима др Бојана Тркуље, директора Удружења произвођача иновативних лекова „Иновиа“, данас се у свету појављује више од 40 нових иновативних лекова, од којих је четвртина намењена за онкологију. То је добра вест за пацијенте.

– Али, то је изазов за здравствене фондове свуда у свету. Код нас се фонд суочава са великим бројем лекова који чекају да буду стављени на листу. Претходне године смо направили значајан искорак, али смо и даље на 8 одсто иновативних лекова који су доступни код нас на позитивној листи у односу на Европу, односно са 11 одсто у онкологији. Питање иновативних лекова до сада није било системски решено. Зато је потребно значајно улагање у иновативне лекове. Према проценама које смо радили, 50 милиона евра сваке године треба издвојити само за улазак нових иновативних лекова. То би значило да бисмо по глави становника требали да одвојимо још седам евра. То је достижан циљ – навео је др Тркуља.

Како наглашава др Даворин Радосављевић, председник Удружења медикалних онколога Србије и руководилац Клинике за за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије, малигне болести су велики јавноздравствени проблем и, после кардиоваскуларних, су водеће по броју оболелих и преминулих у свету. Циљ је да се до 2030. године спаси три милиона живота у Европи.  Сваке године у свету око 20 милиона људи оболи, а 10 милиона умре због карцинома.

– Превенција, рано откривање, лечење и добар квалитет живота оболелих су најважнији стубови. У Србији постоје три организована скрининга, а планира се увођење скрининга на карционом плућа, простате и желуца. У САД је смањена смртност од малигних болести за трећину захваљујући мерама које су спроводиле и то може да буде добар путоказ – каже др Радосављевић.

Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије, истакао је да је задовољан сарадњом са министарком здравља и са директорком РФЗО-а, али да и даље много тога није добро упркос огромном напретку који је остварен.

– Не улажемо довољно у превенцију. Ако не улажемо у превенцију имаћемо велики број пацијената којима је потребно лечење скупим лековима – сматра Пилиповић.

Др Милан Жегарац, директор Института за онкологију и радиологију Србије, подсетио је да су у дневној болници ове установе изградили нове капацитете, односно да имају 30 нових столица за пацијенте који долазе, као и да их чека монтирање опреме како би могло да се обавља озрачење целог тела у склопу терапије.