Lažna Ana Miloš – pucanj u prazno

Možda je neko kome je pre dve godine  dospela u ruke knjiga „Kraj raspusta i druge priče” Ane Miloš i ko je uspeo da je pročita do kraja, pomislio da je, eto, lepo od izdavačke kuće Booka što ubaci u svoj plan  i ponekog mladog autora iz Srbije makar to i ne bilo „najbolje od savremene proze” što je inače njihov, u većini slučajeva sasvim opravdan, slogan. Jer u kratkoj biografiji moglo je da se pročita da je Ana Miloš rođena 1992. godine i da je već objavila zbirku priča „Kraj raspusta” (2019) i zbirku poezije „Govori grad” (2020), da objavljuje priče u desetak književnih časopisa, da se zbirka „Kraj raspusta” našla  u širem izboru za Andrićevu nagradu i užem izboru za nagradu „Edo Budiša”. Ta zbirka dopunjena je sa osam novih priča 2020. i kod Booke objavljena 2021. godine pod pomenutim nazivom „Kraj raspusta i druge priče”.

Sada, kada je otkriveno da se iza Ane Miloš zapravo krije muškarac – pisac i dramaturg Miloš K. Ilić iz Pančeva, a da se u javnosti kao Ana Miloš pojavljivala njegova prijateljica, producentkinja, srpski mediji željni senzacije nazivaju ovo najvećom književnom prevarom u Srbiji.

Ilić je ovo lažno predstavljanje opisao u knjizi „Po zanimanju Ana Miloš”, upravo objavljenoj u izdanju Platoa, gde navodi da je želeo da se poigra površnošću srpske književne scene, kao i njenim gospodarem – tržištem. „Ali ta površnost je u dodiru sa neoliberalnim svođenjem književnosti na čist proizvod, koji se ili prodaje ili ne prodaje (i to mu jedino određuje vrednost), poprimila razmere o kojima nisam mogao ni da sanjam”, tvrdi on.

 Pitanje je koliko se uopšte može pričati o tržištu knjiga u Srbiji u kojoj ono praktično i ne postoji, jer se knjige štampaju u minimalnim tiražima, dok je kupovna moć takođe na minimumu. Stoga ceo ovaj „performans” o ispitivanju tržišta pre ima ima ukus nekog jeftinog festivala na kojem se smenjuju vatromet i egzaltiranost, dok okolo tutnji mrak.

Naravno, u celoj ovoj priči nije lažno ime problem. To je uobičajeno u svetu umetnosti. Ceo svet čita knjige Elene Ferante, a da niko ne zna njen pravi identitet. Samo se nagađa ko stoji iza nje. Ali knjige Elene Ferante su dobro napisane, zanimljive su, imaju psihološku dubinu. A šta imamo ovde?

Nakon ovog otkrića, izdavačka kuća Booka, koja je objavila najpoznatiju knjigu Ane Miloš, bombardovana je, prema njihovom sopstvenom priznanju, pitanjima, malicioznim komentarima, čak i prozivkama. U svom zvaničnom saopštenju o slučaju Ane Miloš, ovaj izdavač kaže da niko od njih nije znao da je u pitanju lažni identitet (jer prilikom potpisivanja ugovora ne traže ličnu kartu), a čak i da je stvarni autor došao sa suvislom idejom zbog čega želi ovako da se predstavlja, oni bi to podržali i zaštitili njegov pravi identitet.

„Ukoliko je namera bila da se dokaže kako, eto, knjige koje pišu žene lakše prolaze kod izdavača, i da se na taj način dokaže podređen položaj mušakaraca koji pišu danas u Srbiji, u pitanju je pucanj u prazno. Mi smo ovu zbirku objavili jer je kvalitetna i objavili bismo je i da je iza nje stajao muškarac. Kada bi pol išta značio objavili bismo i naredni ’Anin’ rukopis koji nam je poslala, ali smo ga vratili jer ipak nije bio dovoljno kvalitetan. Kako čujemo, nastavio/la je da ga nudi po tržištu – bez većeg uspeha, pa je verovatno to dovelo do odluke da ga se mane i napiše ovo novo delo u kome, valjda, dokazuje samom sebi nešto što drugima nije uspeo.  Na stranu što je sama ideja da se na temu ove literarne manipulacije napiše knjiga, svedočanstvo o ozbiljnom ego tripu. Pomislili biste da je Ana Miloš u najmanju ruku srpska Elena Ferante, a ne tek autor(ka) koja je jednom zbirkom priča skrenula pažnju na sebe”, kaže se u zvaničnom saopštenju Booke.

Miloš K. Ilić je rođen 1987. godine u Pančevu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a na Fakultetu dramskih umetnosti je studirao dramaturgiju. Pod svojim pravim imenom objavio  je zbirke pripovedaka „Priče o pivu” (Laguna, 2008) i „Umorni kao psi” (Partizanska knjiga, 2017). Za ovu poslednju dobio je i nagradu „Edo Budiša” (2018). Da li je kao ženski autor postigao više? Sam je ovih dana izjavio za medije da je na osnovu ovog iskustva zaključio ne da je samo prolazio  bolje kao ženski autor nego je uopšte prolazio kao žena dok kao muškarac nije uopšte prolazio, niti dobijao ni mejl, ni odgovor.

Većina izdavača smatra da kvalitetni autori i autorke nemaju problema da izdaju svoje knjige i da je ovo sa otkrivanjem identiteta Ane Miloš čist marketinški potez. Iz izdavačke kuće Booka napominju da možda nekim autorima, pa i ovom „Anamilošu” kako ga nazivaju, smeta to što autorke odnedavno dobijaju pažnju publike i kritike toliko dugo rezervisanu samo za njih.

„Kada si imao sve, teško je pristati na manje od toga, čak i ako je zapravo stvarnost i dalje vrlo muška: letimičan pogled na do sada pristigle knjige za NIN-ovu nagradu otkriva tužnu činjenicu da je od 84 dela tek 14 potpisano od žena. Valjda među njima nije neki novi pseudonim tvorca Ane Miloš”, navode iz Booke, ostajući pri stavu da za njih  ne postoje „muška” i „ženska” književnost, već samo dobra ili loša.

A Miloš K. Ilić ide dalje navodeći da Ana Miloš nije njegov prvi eksperiment i da je glumio  i nekog drugog muškog autora...