Verske zajednice i dalje čekaju restituciju u BiH

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Jedno od pitanja koja opterećuju odnose u BiH jeste i vraćanje verskim zajednicama imovine koja im je oteta u vreme Drugog svetskog rata i koja je nacionalizovana u vreme komunizma, a po dolasku višestranačja i privatizovana. Predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci kaže da je vraćanje te imovine njenim stvarnim vlasnicima i dalje „apsolutno tabu tema”. Vrednost imovine oduzete Jevrejima procenjuje se na oko tri milijarde evra.

Naravno, „kamen spoticanja” u rešavanju obaveze koju je BiH preuzela kao potpisnica Terezinske deklaracije, svakako je činjenica da je BiH, uz Albaniju, jedina zemlja na zapadnom Balkanu koja nema zakon o restituciji. Iako je donošenje zakona jedan od uslova za članstvo u EU, vlasti u BiH nisu uradile ništa kako bi taj uslov ispunile. Istina, još 2000. godine Republika Srpska je donela Zakon o restituciji, koji je tadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič suspendovao uz obrazloženje da „restitucija nije u nadležnosti entiteta” i da se to pitanje „može rešavati samo na nivou BiH”, što nije tačno. I ovo je jadan od mnogobrojnih dokaza kako su se samoprozvani strani „zakonodavci”, aktuelnog nelegitimnog Kristijana Šmita da i ne pominjemo, odnosili prema Srpskoj i njenim ustavnim i zakonskim pravima.

Ministarstvo pravde BiH izradilo je 2008. godine nacrt zakona o restituciji, po kojem bi nacionalizovana imovina bila vraćena do 2028. godine. Međutim, on nije prihvaćen u parlamentarnoj proceduri, skinut je s dnevnog reda i tu se završila „priča” o vraćanju imovine verskim zajednicama, koja do danas nije aktuelizovana.

„U BiH nije urađeno ništa kad je reč o restituciji. Sve verske zajednice podržale su nacrt zakona koji je predložilo Ministarstvo pravde, ali nisu ga podržali i parlamentarci, tako da je završio u fioci, u kojoj stoji već 15 godina. Niko, kako od bivših, tako i od aktuelnih predstavnika vlasti u BiH, više i ne pominje mogućnost početka restitucije. Za razliku od svih drugih zemalja bivšeg komunističkog bloka, koje su manje-više uspešno rešile pitanje restitucije i denacionalizacije, u BiH je to i dalje apsolutno tabu tema”, rekao je za „Politiku” Finci.

Jevrejska zajednica u BiH, kaže on, pokušala je da ubedi parlamentarce BiH da kopiraju zakon koji je donela Srbija, jer smatra da je to zakon po kojem se u toj zemlji na fer i pošten način rešava pitanje vraćanja imovine. Napominje da u Srbiji „ide jako dobro” i finansijsko kompenzovanje za imovinu bez naslednika, odnosno imovinu Jevreja koji su stradali u Holokaustu.

Na donošenje zakona o restituciji i vraćanje imovine čekaju i druge verske zajednice u BiH. Srpska pravoslavna crkva (SPC) samo na području Sarajeva potražuje imovinu čija se vrednost, prema nekim procenama, meri desetinama miliona evra. Najveći deo te imovine, uglavnom nekretnina, nalazi se u samom centru grada. To su, pored ostalog, zgrada Bogoslovije, koja je pretvorena u Ekonomski fakultet, i zgrada Kola srpskih sestara, kao i nekoliko desetina stanova. Na zemljištu u vlasništvu SPC na Marijin dvoru izgrađene su današnje zgrade parlamenta i Saveta ministara BH, kao i hotel „Holidej in”. Čuvena sportska dvorana „Zetra” u Sarajevu, u kojoj se održavaju i veliki muzički koncerti, podignuta je na pravoslavnom groblju.