Vakcinacija protiv kovida 19 važna za hronične bolesnike i starije

Hladnije doba godine obično je obeleženo povećanom aktivnošću sezonskih respiratornih infekcija. Od akutnih respiratornih infekcija odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće.

Broj obolelih od korone je u Srbiji se ne smanjuje, a prisutan je i virus gripa. Jedino pneumokokne bolesti nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz bolesti od upale pluća, srednjeg uva, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, infekcije i njihovi teži oblici mogu se sprečiti vakcinama.

Docent dr Marko Pokorn, infektolog i pedijatar Univerzitetskog medikalnog centra u Ljubljani, naglašava da su pandemija kovida 19, a i pandemija gripa H1N1 vakcine stavile u žižu interesovanja javnosti i u mnogo čemu podelile ljude. On napominje da se često pribegava neproverenim informacijama koje se u savremenom društvu mogu proširiti čak brže od samih infekcija.

‒ Javnost se u vezi sa vakcinama podelila, ali ipak prevladavaju oni koji imaju poverenja u vakcine iako deo ljudi koji se dvoumi nije zanemariv. Oni koji se protive obično su najglasniji ali nisu nužno i najbrojniji.

Mislim da bi fokus, što se tiče vakcinacije protiv korone i gripa trebalo da bude na rizičnim grupama, jer njih te infekcije najviše ugrožavaju i direktna zaštita je kod tih vakcina bolja od indirektne. Što se tiče vakcinacije protiv gripa i indirektne zaštite posebno bih izdvojio malu decu, koja je najbitnija kod širenja epidemije u zajednici. Poznata je činjenica da su u studijama provedenim u malim zajednicama u Kanadi gde su vakcinisali samo malu decu, u onim zajednicama gde su deca bila vakcinisana protiv gripa i odrasli manje obolevali mada nisu bili vakcinisani. Vakcinacija protiv pneumokoknih infekcija u Sloveniji nije obavezna nego samo preporučena i tome shodno obuhvat vakcinacije nije tako visok kao kod obaveznih vakcina i iznosi oko 60 odsto ‒ istakao je dr Pokorn.

Naš sagovornik naglašava da, kada je reč o podizanju obuhvata vakcinacijom, najviše mogu postići lekari opšte prakse i pedijatri na dnevnom nivou komunikacije sa bolesnicima. Ako lekaru verujete kada dođete kod njega bolesni na pregled ‒ možete mu verovati i kada vam savetuje vakcinaciju.

‒ Lekari treba da imaju dovoljno informacija o vakcinama i vakcinaciji uopšte, a pritom može sa informacijama da pomogne i institut javnog zdravlja. Organizacija vakcinacije treba da bude takva da su vakcine što lakše dostupne. Ako, na primer, srčani bolesnik dođe kod kardiologa na kontrolu na jesen, on mu može, ne samo preporučiti vakcinaciju protiv gripa nego ga može i vakcinisati za vreme pregleda. Znači da od indikacije za vakcinaciju do vakcinacije bude samo korak. Tako mi već sada svake sezone nastojimo da nudimo hronično bolesnoj deci koja dolazi na redovne kontrole na našu kliniku istovremeno i vakcinaciju protiv gripa – kaže dr Pokorn.

Na pitanje koje preporuke u Sloveniji postoje o vakcinaciji protiv kovida i da li bi preporučio vakcinaciju tzv. vakcinom adaptiranom na prošlogodišnji dominantan soj korona virusa(B.A. 4.5.) u slučaju kada nije dostupna najnovija, ovaj infektolog ističe da se vakcinacija protiv kovida preporučuje osobama sa povećanim rizikom za teži tok bolesti (stanovnicima staračkih domova i institucionalne zaštite, posebno ranljivim hroničnim bolesnicima svih uzrasta i osobama starijim od 65 godina).

‒ Preporučuje se upotreba vakcine adaptirane na ovogodišnji soj kovida (XBB.1.5). Zaštita koju nudi revakcinacija drugim ili trećim busterom prošlogodišnje vakcine u poređenju s prvim busterom nije zanemariva, najveća je prva dva meseca posle revakcinacije (oko 46 odsto) i posle toga počne da se smanjuje. Ako nemate XBB.1.5 vakcinu, a pacijent ima rizične faktore za teži tok kovida, upotrebite prošlogodišnju vakcinu – savetuje naš sagovornik.

Pneumokokne infekcije najčešće ugrožavaju malu decu i stare i hronične bolesnike, kao i pacijente sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama.

‒ Ako postignete dobar obuhvat vakcinacije, kod male dece dolazi do bitnog pada incidencije invazivnih infekcija, onih najtežih koji dete mogu dovesti u bolnicu i ugroziti mu život. Mala deca pneumokok često prenose u gornjim disajnim putevima i tako služe kao uzrok infekcije za njihove bake i deke. U državama koje su postigle visok obuhvat vakcinacije odojčadi protiv pneumokoka došlo je do smanjena invazivnih pneumokoknih infekcija i kod nevakcinisanih odraslih osoba – dodaje dr Pokorn.

I pored upotrebe antibiotika, 20 odsto svih slučajeva sa pneumonijom mogu da se završe smrtnim ishodom. Kako smanjiti tu statistiku?

‒ Ta statistika odnosi se na odrasle bolesnike, a kod dece je statistika puno povoljnija i zdrava deca u Evropi ne umiru od pneumonije. Kod odraslih smrt od pneumonije može se smanjiti vakcinacijom protiv gripa i protiv pneumokoka. Pritom, najefikasnija je kombinacija obe vakcine – kod osoba starijih od 65 godina vakcinisanih protiv pneumokoka (polisaharidnom vakcinom) i gripa u poređenju sa nevakcinisanima, prema rezultatima metaanalize od pre nekoliko godina, smrtnost je manja za 38 odsto. Znači, ako želite da zaštitite starije odrasle od smrti zbog pneumonije, jednom ih vakcinišite polisaharidnom vakcinom i svake godine protiv gripa – a tome se sad pridružila i vakcina protiv kovida – zaključio je dr Pokorn.