Na Zmajev 190. rođendan

Novi Sad – Postoji priča da je naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj, koji je na današnji dan pre 190 godina rođen u Novom Sadu, dobio nadimak Zmaj po istorijskom datumu 3. maj. U Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici postoji, ipak, oprez oko tog tumačenja. Po tom tumačenju, pesnik je jednom prilikom greškom izostavio tačku pišući taj datum uz svoje ime Jovan Jovanović, pa je tako „3. maj” postao – Zmaj.

„Ta priča kako je Zmaj dobio nadimak samo je jedna verzija onoga što je govorio Jaša Tomić. Sam Zmaj to nije izrekao, ni u jednom dokumentu nisam tako nešto našla, za 23 godine rada. On je imao mnogo nadimaka, a jedan od prvih bio je Osijan, poput onog koji je obasjan suncem”, kazala je za „Politiku” kustoskinja Marijana Ratkelić Lazić iz Spomen-zbirke „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici.

Muzejska postavka posvećena je životu i radu jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda i književnosti – Jovanu Jovanoviću (1833–1904). Bio je lekar, pisac rodoljubivih i dečjih stihova, pokretač i urednik listova „Zmaj”, „Žiža”, „Komarac”, „Starmali”, „Neven”.

Zmaj je bio blizak političkim prvacima Svetozaru Miletiću, Jaši Tomiću i drugim ličnostima koje je grejala ideja autonomije Srba u austrougarskom carstvu. Ideja je i urodila plodom, nakon što je Srpsko vojvodstvo proglašeno 3. maja 1848. na Majskoj skupštini, u Sremskim Karlovcima.

Zmajeva rodna kuća nalazila se u starom jezgru Novog Sada, na lokaciji današnje gimnazije koja nosi njegovo ime. Odavno te kuće nema, ali je očuvan njegov dom u Sremskoj Kamenici, sa kamenim popločanim dvorištem i unutar njega malim parkom, gde je proveo poslednje četiri godine života i gde je umro 14. juna.

Tu je posle smešten, od 1958, depandans Muzeja Novog Sada. Ova spomen-zbirka smatra se jednom od najstarijih memorijalnih zbirki u zemlji. Još od osnivanja društva „Zmaj” u Sremskim Karlovcima 1904. postojala je želja da se za naredne generacije sačuva uspomena na velikog pesnika. Trebalo je prikupiti, odabrati i čuvati pesnikovu zaostavštinu, lične predmete, privatne prepiske, dokumenta, fotografije, knjige, umetničke slike.

Na stogodišnjicu pesnikovog rođenja, obeleženu 1933, ta kuća je proglašena muzejom. Ratne godine su zatvorile vrata muzeja, da bi 1954. ponovo bio otvoren. Muzejski kompleks, glavna zgrada, dve pomoćne, dvorište sa parkom, privlači veliki broj posetilaca, pre svega dece.

„Lik i delo našeg pesnika svaki put iznova zaživi kada se o njemu priča u ambijentu u kojem je rado provodio vreme”, kazala je kustoskinja.

Tu su sačuvane Zmajeve zbirke pesama, časopisi za odrasle i decu, čiji je bio urednik i saradnik, njegova spomen-soba i lični predmeti koje je svakodnevno koristio, među kojima i lekarski instrumenti. Sačuvani su brojni prevodi mađarskih i nemačkih pesnika na srpski jezik.

„Jasno je istaknut ogroman trud koji je pesnik uložio u buđenje nacionalne svesti našeg naroda kroz svoje moćno pero, rodoljubivu i satiričnu poeziju. Posebnu pažnju treba obratiti na pesnikove stihove za decu koji su puni ljubavi, brige, pouke – nepreolazne lepote”, dodaje.

U Gradskoj biblioteci Novog Sada, rukovodilac Dečjeg odeljenja Katarina Novaković kaže za „Politiku” da je Čika Jova sa svojim delom, veoma prisutan i danas, a da to dokazuju i susreti koje bibliotekari imaju sa decom.

„Deca odlično znaju njegove pesme. Dovoljno je da samo čuju početne stihove, pa da nastave da recituju ili pevaju. Mi čuvamo sve što je objavljeno iz Zmajevog opusa, a kod najmlađih je možda najomiljenija njegova Riznica. Tako da Čika Jova jeste veoma prisutan i danas. Ostavio je dragoceni amanet. Ako ga budemo čuvali, uverena sam da će Zmaj trajati i dalje. Do nas je”, kaže Katarina Novaković.

Ova ustanova, izrasla na tradiciji Srpske čitaonice novosadske, obeležila je ove godine u isto vreme 190. godišnjicu rođenja Zmaja i Dan biblioteke – 22. septembar. To je tradicija duga 178 godina, a Dečje odeljenje postoji 68. Kuću Biblioteke u Dunavskoj ulici, posećivao je i Zmaj. Zgrada je zadužbina bračnog para, štampara i knjižara Arse i Anke Pajović, koji su štampali Zmajeve prve listove.

O tome da li deca danas na isti način primaju Zmajeve stihove i pouke, sagovornica kaže da su deca inteligentna i sada, ali su danas drugačija, imaju više informacija, ali i nedostatak pažnje, pa traže program koji je atraktivan i intenzivan. „Trudimo se da to što radimo bude u skladu sa vremenom, a da negujemo tradiciju”, navodi Novakovićeva.

Zmajevci slave u Digitalnom omladinskom centru

Danas će u Zmajevom rodnom gradu Međunarodni centar dečje književnosti „Zmajeve dečje igre” obeležiti 190 godina od njegovog rođenja. Program „Dan Zmaja” počinje u podne u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke. Profesorka dr Zorica Hadžić Radović izneće svoju „Reč o Zmaju”, nakon čega će autorki mlađe generacije Aleksandri Jovanović biti uručena Nagrada „Rade Obrenović” za roman „Petra je stvarno otišla” (Kreativni centar, 2023). Roman donosi priču o prijateljstvu, a stručni žiri smatrao ga je najboljim objavljenim ove godine.