На Змајев 190. рођендан

Нови Сад – Постоји прича да је наш песник Јован Јовановић Змај, који је на данашњи дан пре 190 година рођен у Новом Саду, добио надимак Змај по историјском датуму 3. мај. У Змајевом музеју у Сремској Каменици постоји, ипак, опрез око тог тумачења. По том тумачењу, песник је једном приликом грешком изоставио тачку пишући тај датум уз своје име Јован Јовановић, па је тако „3. мај” постао – Змај.

„Та прича како је Змај добио надимак само је једна верзија онога што је говорио Јаша Томић. Сам Змај то није изрекао, ни у једном документу нисам тако нешто нашла, за 23 године рада. Он је имао много надимака, а један од првих био је Осијан, попут оног који је обасјан сунцем”, казала је за „Политику” кустоскиња Маријана Раткелић Лазић из Спомен-збирке „Јован Јовановић Змај” у Сремској Каменици.

Музејска поставка посвећена је животу и раду једне од најзначајнијих личности српског народа и књижевности – Јовану Јовановићу (1833–1904). Био је лекар, писац родољубивих и дечјих стихова, покретач и уредник листова „Змај”, „Жижа”, „Комарац”, „Стармали”, „Невен”.

Змај је био близак политичким првацима Светозару Милетићу, Јаши Томићу и другим личностима које је грејала идеја аутономије Срба у аустроугарском царству. Идеја је и уродила плодом, након што је Српско војводство проглашено 3. маја 1848. на Мајској скупштини, у Сремским Карловцима.

Змајева родна кућа налазила се у старом језгру Новог Сада, на локацији данашње гимназије која носи његово име. Одавно те куће нема, али је очуван његов дом у Сремској Каменици, са каменим поплочаним двориштем и унутар њега малим парком, где је провео последње четири године живота и где је умро 14. јуна.

Ту је после смештен, од 1958, депанданс Музеја Новог Сада. Ова спомен-збирка сматра се једном од најстаријих меморијалних збирки у земљи. Још од оснивања друштва „Змај” у Сремским Карловцима 1904. постојала је жеља да се за наредне генерације сачува успомена на великог песника. Требало је прикупити, одабрати и чувати песникову заоставштину, личне предмете, приватне преписке, документа, фотографије, књиге, уметничке слике.

На стогодишњицу песниковог рођења, обележену 1933, та кућа је проглашена музејом. Ратне године су затвориле врата музеја, да би 1954. поново био отворен. Музејски комплекс, главна зграда, две помоћне, двориште са парком, привлачи велики број посетилаца, пре свега деце.

„Лик и дело нашег песника сваки пут изнова заживи када се о њему прича у амбијенту у којем је радо проводио време”, казала је кустоскиња.

Ту су сачуване Змајеве збирке песама, часописи за одрасле и децу, чији је био уредник и сарадник, његова спомен-соба и лични предмети које је свакодневно користио, међу којима и лекарски инструменти. Сачувани су бројни преводи мађарских и немачких песника на српски језик.

„Јасно је истакнут огроман труд који је песник уложио у буђење националне свести нашег народа кроз своје моћно перо, родољубиву и сатиричну поезију. Посебну пажњу треба обратити на песникове стихове за децу који су пуни љубави, бриге, поуке – непреолазне лепоте”, додаје.

У Градској библиотеци Новог Сада, руководилац Дечјег одељења Катарина Новаковић каже за „Политику” да је Чика Јова са својим делом, веома присутан и данас, а да то доказују и сусрети које библиотекари имају са децом.

„Деца одлично знају његове песме. Довољно је да само чују почетне стихове, па да наставе да рецитују или певају. Ми чувамо све што је објављено из Змајевог опуса, а код најмлађих је можда најомиљенија његова Ризница. Тако да Чика Јова јесте веома присутан и данас. Оставио је драгоцени аманет. Ако га будемо чували, уверена сам да ће Змај трајати и даље. До нас је”, каже Катарина Новаковић.

Ова установа, израсла на традицији Српске читаонице новосадске, обележила је ове године у исто време 190. годишњицу рођења Змаја и Дан библиотеке – 22. септембар. То је традиција дуга 178 година, а Дечје одељење постоји 68. Кућу Библиотеке у Дунавској улици, посећивао је и Змај. Зграда је задужбина брачног пара, штампара и књижара Арсе и Анке Пајовић, који су штампали Змајеве прве листове.

О томе да ли деца данас на исти начин примају Змајеве стихове и поуке, саговорница каже да су деца интелигентна и сада, али су данас другачија, имају више информација, али и недостатак пажње, па траже програм који је атрактиван и интензиван. „Трудимо се да то што радимо буде у складу са временом, а да негујемо традицију”, наводи Новаковићева.

Змајевци славе у Дигиталном омладинском центру

Данас ће у Змајевом родном граду Међународни центар дечје књижевности „Змајеве дечје игре” обележити 190 година од његовог рођења. Програм „Дан Змаја” почиње у подне у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке. Професорка др Зорица Хаџић Радовић изнеће своју „Реч о Змају”, након чега ће ауторки млађе генерације Александри Јовановић бити уручена Награда „Раде Обреновић” за роман „Петра је стварно отишла” (Креативни центар, 2023). Роман доноси причу о пријатељству, а стручни жири сматрао га је најбољим објављеним ове године.