Opijum na meti NATO-a

Koalicione snage u Avganistanu, predvođene trupama NATO-a, juče su postigle dogovor da krenu prvi put u direktni obračun s avganistanskim trgovcima narkoticima. Na sastanku u Budimpešti ministri država članica NATO-a prihvatili su američki zahtev o suzbijanju krijumčarenja narkotika u Avganistanu kao, kako smatraju, ključni faktor za jačanje bezbednosti u toj zemlji.

Glavnokomandujući snaga NATO-a za Evropu, američki general Džon Kredok zatražio je da se upute dodatne trupe u Avganistan radi uništavanja laboratorija, mreže trgovine ljudima i narkobosova koji finansijski pomažu talibanske pobunjenike, prenela je agencija Rojters. Avganistanski ministar odbrane Abdul Rahim Vardak je u potpunosti podržao američki poziv na snažniju akciju NATO-a, čije trupe u Avganistanusada broje 50.700 vojnika, a general Kredok je tražio još 12.000 vojnika.

Koalicione snage ovim potezom ulaze u rat sa „čitavom industrijom” proizvodnje i trgovine opijuma koja, prema nedavno iznetoj proceni američkog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, talibanima godišnje donosi od 60 do 80 miliona dolara.

Međutim, Nemačka, Španija, Italija, Grčka, Poljska i Rumunija su zabrinute zbog ovog proširenja mandata misije NATO-a u Avganistanu i smatraju da bi Avganistanci sami trebalo da preduzmu ovakve korake. Zvanični Berlin se plaši da ove akcije mogu pogoršati nasilje i povećati rizike za njegove snage.

Zbog toga su se članice alijanse dogovorile da trupe mogu da napadnu laboratorije za proizvodnju narkotika samo po dozvoli sopstvenih vlada, kao i da meta mogu da budu samo proizvođači droga za koje se misli da podržavaju pobunjenike. Osim toga, dogovor podrazumeva i da operacije moraju biti tako pripremljene da budu privremene, odnosno da traju samo do trenutka dok se ne proceni da su avganistanske bezbednosne snage spremne da preuzmu taj zadatak. Ministri odbrane NATO-a uspešnost ovakve misije proceniće sledećeg februara na sastanku u Poljskoj.

Portparol Pentagona preneo je da je Robert Gejts „izuzetno zadovoljan” postignutim dogovorom, dok je neimenovani američki visoki vojni zvaničnik za Rojters ocenio da je postignut „delikatan kompromis”.

Ovaj neimenovani zvaničnik ukazao je da se u sporazumu navodi da saveznici „mogu” da učestvuju u akcijama protiv narkoindustrije, ali na to nisu obavezni.

Admiral Majk Malen, načelnik Združenog štaba snaga američke vojske, upozorio je pre dva dana da će 2009. godine nasilje u Avganistanu eskalirati ukoliko SAD i ostale države brzo ne krenu da rade protiv snabdevanja pobunjenika.

Avganistan je, inače, ubedljivo najveći proizvođač opijuma i heroina u svetu, jer se u toj zemlji proizvede čak 92 odsto od ukupne količine narkotika na svetskom tržištu.

Iako će akcije NATO-a verovatno smanjiti zaradu i opremljenost talibana, ovakvo zatezanje situacije u Avganistanu sigurno neće doprineti pokušaju da zvanične avganistanske vlasti i talibani, makar i nezvanično, počnu da pregovaraju o uspostavljanju mira. S druge strane, prema pisanju „Njujork tajmsa”, američke obaveštajne službe sumnjaju da je vlada predsednika Hamida Karzaija u stanju da zaustavi uticaj talibana i osigura stabilnost u zemlji.

Prema rečima izvora njujorškog dnevnika, obaveštajci su konstatovali da su, osim napada iz Pakistana, svi ostali problemi koji situaciju u Avganistanu čine teškom unutrašnjeg porekla.Kao jedan od destabilizujućih faktora pomenut je stalni rast trgovine heroinom, od čega veliki deo novca koriste talibanski pobunjenici.

Američki general Dejvid Petreus izjavio je nedavno da bi pregovori sa nekim ličnostima iz redova talibana mogli doprineti smanjivanju nasilja u pojedinim delovima Avganistana, u kojem se pobuna protiv centralne vlasti i stranih trupa intenzivira. Petreus, inače, bivši komandant u Iraku koji je dobio priznanje zvaničnika u Vašingtonu zato što je tu zemlju spasao od građanskog rata, predviđen je da zauzme čelno mesto u Centralnoj komandi SAD, kojoj je poverena briga za američke vojne interese na Bliskom istoku i u južnoj i istočnoj Aziji.

Za to vreme još od 2001. godine porast nasilja u Avganistanu je toliki da je, prema podacima humanitarnih agencija, samo ove godineubijeno 2.700 ljudi, od kojih su 1.100 bili civili.