Опијум на мети НАТО-а

Коалиционе снаге у Авганистану, предвођене трупама НАТО-а, јуче су постигле договор да крену први пут у директни обрачун с авганистанским трговцима наркотицима. На састанку у Будимпешти министри држава чланица НАТО-а прихватили су амерички захтев о сузбијању кријумчарења наркотика у Авганистану као, како сматрају, кључни фактор за јачање безбедности у тој земљи.

Главнокомандујући снага НАТО-а за Европу, амерички генерал Џон Кредок затражио је да се упуте додатне трупе у Авганистан ради уништавања лабораторија, мреже трговине људима и наркобосова који финансијски помажу талибанске побуњенике, пренела је агенција Ројтерс. Авганистански министар одбране Абдул Рахим Вардак је у потпуности подржао амерички позив на снажнију акцију НАТО-а, чије трупе у Авганистанусада броје 50.700 војника, а генерал Кредок је тражио још 12.000 војника.

Коалиционе снаге овим потезом улазе у рат са „читавом индустријом” производње и трговине опијума која, према недавно изнетој процени америчког секретара за одбрану Роберта Гејтса, талибанима годишње доноси од 60 до 80 милиона долара.

Међутим, Немачка, Шпанија, Италија, Грчка, Пољска и Румунија су забринуте због овог проширења мандата мисије НАТО-а у Авганистану и сматрају да би Авганистанци сами требало да предузму овакве кораке. Званични Берлин се плаши да ове акције могу погоршати насиље и повећати ризике за његове снаге.

Због тога су се чланице алијансе договориле да трупе могу да нападну лабораторије за производњу наркотика само по дозволи сопствених влада, као и да мета могу да буду само произвођачи дрога за које се мисли да подржавају побуњенике. Осим тога, договор подразумева и да операције морају бити тако припремљене да буду привремене, односно да трају само до тренутка док се не процени да су авганистанске безбедносне снаге спремне да преузму тај задатак. Министри одбране НАТО-а успешност овакве мисије процениће следећег фебруара на састанку у Пољској.

Портпарол Пентагона пренео је да је Роберт Гејтс „изузетно задовољан” постигнутим договором, док је неименовани амерички високи војни званичник за Ројтерс оценио да је постигнут „деликатан компромис”.

Овај неименовани званичник указао је да се у споразуму наводи да савезници „могу” да учествују у акцијама против наркоиндустрије, али на то нису обавезни.

Адмирал Мајк Мален, начелник Здруженог штаба снага америчке војске, упозорио је пре два дана да ће 2009. године насиље у Авганистану ескалирати уколико САД и остале државе брзо не крену да раде против снабдевања побуњеника.

Авганистан је, иначе, убедљиво највећи произвођач опијума и хероина у свету, јер се у тој земљи произведе чак 92 одсто од укупне количине наркотика на светском тржишту.

Иако ће акције НАТО-а вероватно смањити зараду и опремљеност талибана, овакво затезање ситуације у Авганистану сигурно неће допринети покушају да званичне авганистанске власти и талибани, макар и незванично, почну да преговарају о успостављању мира. С друге стране, према писању „Њујорк тајмса”, америчке обавештајне службе сумњају да је влада председника Хамида Карзаија у стању да заустави утицај талибана и осигура стабилност у земљи.

Према речима извора њујоршког дневника, обавештајци су констатовали да су, осим напада из Пакистана, сви остали проблеми који ситуацију у Авганистану чине тешком унутрашњег порекла.Као један од дестабилизујућих фактора поменут је стални раст трговине хероином, од чега велики део новца користе талибански побуњеници.

Амерички генерал Дејвид Петреус изјавио је недавно да би преговори са неким личностима из редова талибана могли допринети смањивању насиља у појединим деловима Авганистана, у којем се побуна против централне власти и страних трупа интензивира. Петреус, иначе, бивши командант у Ираку који је добио признање званичника у Вашингтону зато што је ту земљу спасао од грађанског рата, предвиђен је да заузме челно место у Централној команди САД, којој је поверена брига за америчке војне интересе на Блиском истоку и у јужној и источној Азији.

За то време још од 2001. године пораст насиља у Авганистану је толики да је, према подацима хуманитарних агенција, само ове годинеубијено 2.700 људи, од којих су 1.100 били цивили.