Veliko ratno ostrvo – raj za ekologe

Samo šum lišća koje opada i njegovo škriputanje pod nogama remetili su žamor pedesetak novosadskih i prestoničkih studenata koji su učessnici Četvrtog ekološkog kampa na Velikom ratnom ostrvu koji traje do 12. oktobra. Kamp je organizovalo „Zelenilo” sa ciljem da se studenti što bolje upoznaju sa zaštitom životne sredine i steknu praktična znanja van redovnog nastavnog programa. Akciju su podržali i nadležni iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine iz prestonice i Republičkog zavoda za zaštitu prirode Srbije.

– Ostrvo je jedinstveno i cilj je da ono ostane prirodno dobro, a ne da se na njemu grade objekti, kako je to slučaj sa Adom Ciganlijom. Uspeli smo do sada da upravljamo ostrvom poštujući projekat koji je uradio Republički zavod za zaštitu prirode. Prošle godine smo očistili 700 metara kanala koji je bio zatrpan, a povezivao je jezero i Savu. U kanalu Galijaš sada ima vode i kada je najniži vodostaj, pa je sada tu mrestilište ribe – rekao je Radovan Draškić, generalni direktor „Zelenila”.

On je napomenuo da je u planu izgradnja vizitorskog centra, u kome bi bili smešteni instrumenti za istraživanje biljnog i životinjskog sveta, kao i toranj za proučavanje ptica.

– Letos sam sedam dana proveo u kampu na ostrvu i to je za mene bilo nezaboravno iskustvo. U centralnom delu bili su postavljeni šatori, a mi smo vreme provodili u uređenju ostrva, uklanjanju otpada sa reka i naravno i u kupanju i druženju. Svoje utiske preneo sam i prijateljima. Zbog toga je i kolega odlučio da učestvuje u kampu na ovom predivnom mestu – istakao je Marko Rokvić, student Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.

Goste koji krenu u obilazak Velikog ratnog ostrva, dočekaju mir, tišina, i skoro netaknuta priroda. Dobrodošlicu im prvo poželi beli labrador, a zatim i sugrađani koji su beg od gradske buke pronašli na obalama ostrva. Da li zbog jeseni ili iz nekih drugih razloga, ovih ljubitelja prirode i njihovih baštica sve je manje, pa zbog toga mnoge sojenice već odavno zvrje prazne. Ipak, postoji neko ko već duže vreme ne napušta ovu zelenu oazu i pod čijim budnim okom je celo ostrvo. To je orao mišar, od milošte prozvan Drale. Navikao je na ljude, pa ga radnici „Zelenila” hrane i paze, a on im ponekad „iz šale” odnese i kapu sa glave.

Želja svih koji dolaze na ostrvo je da se ovo blago sačuva

– Pre izvesnog vremena postojala je opasnost da zaista „ratujemo” za Veliko ratno ostrvo. Sad je ono primer da i veliki gradovi mogu da žive u prirodi – naglasio je Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.