Amerikanci okupiraju Švedsku

Turska i Mađarska još nisu odobrile ulazak Švedske u NATO i malo je verovatno da će se to dogoditi uskoro zbog suprotstavljenih stavova Ankare i Vašingtona kad je reč o ratu u Gazi. Međutim, ne čekajući da se to pitanje zvanično reši, SAD i Švedska su 5. decembra potpisale sporazum kojim se američkoj vojsci dozvoljava pristup u 17 švedskih vojnih baza.

Sporazum o „proširenoj odbrambenoj saradnji” dogovoren je tokom posete švedskog ministra odbrane Pala Jonsona SAD, a Stejt department je saopštio da će ovim dogovorom biti ojačan vojni savez dok se čeka odobrenje preostale dve članice, jer odluka mora da bude jednoglasna. Prema uslovima sporazuma, vojska SAD će imati pristup švedskim vojnim bazama u kojima će moći da skladišti naoružanje i municiju, imaće pravo da izvodi vojne vežbe, puni gorivom avione i brodove. Osim toga, ukoliko dođe do problema, američki vojnici će odgovarati prema američkim zakonima, a ne prema švedskim.

Upitan da li se sporazum odnosi i na razmeštanje nuklearnog oružja, ministar odbrane Jonson odgovorio je da se to neće dogoditi i da „ne vidi potrebu ili razlog za držanje nuklearnog naoružanja na teritoriji Švedske”. Ministar je inače član Umerenih, koje čine liberalni konzervativci.

Pojedini mediji u Švedskoj, kao i deo javnosti, nisu zadovoljni sporazumom i naglašavaju da niko nije pitao Šveđane da li su za takav aranžman, koji poneki već nazivaju okupacijom, jer se njihove baze predaju stranoj vojnoj sili. Novinar Mikael Vilgert sa švedske veb-televizije koju finansiraju građani tvrdi da, ako je NATO išta dokazao u Ukrajini, „onda su to njegova potpuna nesposobnost” i činjenica da je Ukrajinu prevario lažnim obećanjima i doveo je u sadašnju situaciju.

Takođe se postavlja pitanje da li su SAD već shvatile da zvanične ratifikacije neće ni biti, pa su pribegle „planu B”. I politički analitičar Kris Forsn na ovom podkastu kaže da je američka politika usmerena na opkoljavanje Rusije i da se pritisak povećava kako ne bi ostala nijedna pukotina: „Finska, Norveška i Danska više nisu dovoljne, sve mora biti potpuno zatvoreno”.

Međutim, novinari medija glavnog toka slede državnu politiku i ne postavljaju ovakva pitanja. Otkako je Švedska prošle godine u maju zatražila članstvo u NATO-u, deo javnosti sumnja u uveravanja da moraju da uđu u ovu vojnu alijansu kako bi se zaštitili od napada Rusije. Posle već skoro dve godine ukrajinskog rata sve češće se postavlja pitanje da li Rusija zaista predstavlja neposrednu pretnju ili Švedska treba da posluži kao odskočna daska SAD za rat s Rusijom na Arktiku. Sve češće se u Švedskoj može čuti da taj rat svakako ne treba Šveđanima, nego vojnoindustrijskom kompleksu.

SAD su pre dve godine sličan sporazum potpisale sa švedskim zapadnim susedom i članicom NATO-a – Norveškom i trenutno pregovaraju s druge dve nordijske države – Finskom i Danskom. NATO je takođe nedavno zahtevao da Švedska modernizuje svoju železničku mrežu kako bi se pridružila ovoj organizaciji. Krajem prošlog meseca to je objavio švedski radio pozivajući se na tajni dokument koji su oružane snage predale vladi. Ministar odbrane komentarisao je ovaj zahtev kao neophodnost da se „obezbedi vojna mobilnost i ojača odvraćanje”.

Protokom vremena, od maja prošle godine, kad je Švedska zatražila članstvo u NATO-u, podrška za pristupanje alijansi u ovoj zemlji opada. Prošlog meseca, u odnosu na prethodna tri, opala je sa 65 odsto na 57, a broj neodlučnih, onih koji sumnjaju u ispravnost ulaska Švedske u alijansu, povećao se sa 17 odsto na 23 procenta. Ipak, dogovor Stokholma i Vašingtona zaobišao je sva sporna pitanja u vezi sa članstvom u NATO-u i obezbedio sprovođenje američkih vojnih interesa na Baltiku.