Американци окупирају Шведску

Турска и Мађарска још нису одобриле улазак Шведске у НАТО и мало је вероватно да ће се то догодити ускоро због супротстављених ставова Анкаре и Вашингтона кад је реч о рату у Гази. Међутим, не чекајући да се то питање званично реши, САД и Шведска су 5. децембра потписале споразум којим се америчкој војсци дозвољава приступ у 17 шведских војних база.

Споразум о „проширеној одбрамбеној сарадњи” договорен је током посете шведског министра одбране Пала Јонсона САД, а Стејт департмент је саопштио да ће овим договором бити ојачан војни савез док се чека одобрење преостале две чланице, јер одлука мора да буде једногласна. Према условима споразума, војска САД ће имати приступ шведским војним базама у којима ће моћи да складишти наоружање и муницију, имаће право да изводи војне вежбе, пуни горивом авионе и бродове. Осим тога, уколико дође до проблема, амерички војници ће одговарати према америчким законима, а не према шведским.

Упитан да ли се споразум односи и на размештање нуклеарног оружја, министар одбране Јонсон одговорио је да се то неће догодити и да „не види потребу или разлог за држање нуклеарног наоружања на територији Шведске”. Министар је иначе члан Умерених, које чине либерални конзервативци.

Поједини медији у Шведској, као и део јавности, нису задовољни споразумом и наглашавају да нико није питао Швеђане да ли су за такав аранжман, који понеки већ називају окупацијом, јер се њихове базе предају страној војној сили. Новинар Микаел Вилгерт са шведске веб-телевизије коју финансирају грађани тврди да, ако је НАТО ишта доказао у Украјини, „онда су то његова потпуна неспособност” и чињеница да је Украјину преварио лажним обећањима и довео је у садашњу ситуацију.

Такође се поставља питање да ли су САД већ схватиле да званичне ратификације неће ни бити, па су прибегле „плану Б”. И политички аналитичар Крис Форсн на овом подкасту каже да је америчка политика усмерена на опкољавање Русије и да се притисак повећава како не би остала ниједна пукотина: „Финска, Норвешка и Данска више нису довољне, све мора бити потпуно затворено”.

Међутим, новинари медија главног тока следе државну политику и не постављају оваква питања. Откако је Шведска прошле године у мају затражила чланство у НАТО-у, део јавности сумња у уверавања да морају да уђу у ову војну алијансу како би се заштитили од напада Русије. После већ скоро две године украјинског рата све чешће се поставља питање да ли Русија заиста представља непосредну претњу или Шведска треба да послужи као одскочна даска САД за рат с Русијом на Арктику. Све чешће се у Шведској може чути да тај рат свакако не треба Швеђанима, него војноиндустријском комплексу.

САД су пре две године сличан споразум потписале са шведским западним суседом и чланицом НАТО-а – Норвешком и тренутно преговарају с друге две нордијске државе – Финском и Данском. НАТО је такође недавно захтевао да Шведска модернизује своју железничку мрежу како би се придружила овој организацији. Крајем прошлог месеца то је објавио шведски радио позивајући се на тајни документ који су оружане снаге предале влади. Министар одбране коментарисао је овај захтев као неопходност да се „обезбеди војна мобилност и ојача одвраћање”.

Протоком времена, од маја прошле године, кад је Шведска затражила чланство у НАТО-у, подршка за приступање алијанси у овој земљи опада. Прошлог месеца, у односу на претходна три, опала је са 65 одсто на 57, а број неодлучних, оних који сумњају у исправност уласка Шведске у алијансу, повећао се са 17 одсто на 23 процента. Ипак, договор Стокхолма и Вашингтона заобишао је сва спорна питања у вези са чланством у НАТО-у и обезбедио спровођење америчких војних интереса на Балтику.