Dojave o bombama ne mogu da se spreče

Ponovo dojave o bombama u više beogradskih škola – vest je kojom počinje gotovo svaki dan u naizgled neprekidnom nizu masovnih pretnji o navodno postavljenim eksplozivnim napravama koje konstantno unose nemir, prave pometnju i okidač su rastuće uznemirenosti i zabrinutosti među đacima, roditeljima i nastavnicima.

Isto se ponovilo i juče. Iako poučeni iskustvom koje se unedogled ponavlja već više od godinu i po dana i uprkos činjenici da su na hiljade zloslutnih dojava do sada bez izuzetka bile lažne, na njih niko ne može da se navikne.

Živimo u eri digitalizacije, ukorak s razvojem virtuelnog sveta trebalo bi da napreduje i zaštita od bezbednosnih rizika koji stižu onlajn.

– Mogu da se implementiraju snažni sistemi filtriranja elektronske pošte koji mogu da prepoznaju sumnjive i potencijalno opasne elektronske poruke. Za to postoje softverska rešenja. Možemo da definišemo, primera radi, za škole da primaju samo imejlove vladinih institucija (sa domena .gov) i da im ne stiže pošta sa različitih servisa, recimo kao što su gmail, yahoo, hotmail. Ali blokiranje nije rešenje problema. Time bi se, međutim, uskratila mogućnost, ali i obaveza komunikacije škola elektronskom poštom s roditeljima ili medijima. A zamislite da bude poslata prava pretnja. Ko je spreman da rizikuje da tu poštu blokira softver i da se zatim nešto loše desi a da nismo preduzeli mere, jer za pretnju nismo znali – razjašnjava za „Politiku” Saša Živanović, nekadašnji šef Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, sada u penziji.

Naročito ističe da je dobro što se svaki put nakon svake pretnje postupa ozbiljno i obavljaju se provere i uverava da ni za jednu pretnju ne može da se kaže da je ozbiljna ili neozbiljna, već se na svaku mora reagovati. Valjanim ocenjuje to što se upravo donose novi protokoli o postupanju u situacijama kada obrazovne ustanove dobiju pretnje.

Nezvanično u javnosti tim povodom provejava da je ideja da stručni timovi policije pregledaju škole svakodnevno, pre i posle radnog vremena obrazovnih ustanova. To je iznedrilo nedoumicu da li ima dovoljno obučenih policajaca za bezbednosne provere na hiljade objekata koliko ima škola i vrtića. Pominje se i da će u pomoć priteći komunalna policija, ali komunalna i kontradiverziona policijska ekipa nisu isto. Da li je ovo rešenje i može li se na taj način sprečiti sajber-kriminal?

– Ne. Ovo se nikada neće moći sprečiti. Ovo će moći da bude i delo pojedinca danas i sutra. Sada je učestalo. Ima neki svoj motiv, neku svoju pozadinu. Ja ne znam koja je. Sutra recimo neki srednjoškolac zbog nekog kontrolnog zadatka može da pošalje dojavu, jer to internet omogućava svojim servisima anonimnosti. A što se protokola tiče, sigurno su policijski službenici i oni koji rade kao školski policajci prošli obuku kako da izvrše osnovni kontradiverzioni pregled bez odgovarajuće, da kažem, tehničke opreme. Mogu da obave prvi vizuelni pregled kritičnih mesta po prioritetima i to može da se radi svakodnevno pre početka i nakon završetka nastave u školama – objašnjava Živanović.

Važnim ističe proaktivan pristup u datim okolnostima. Prva i najvažnija reakcija u ovakvim situacijama, navodi, jeste da svi ostanu smireni i staloženi i da se striktno slede uputstva nadležnih državnih organa. Naglašava i da treba izbegavati širenje informacija koje nisu zvanične, da svaka panika otežava situaciju, da je veoma je bitna saradnja sa medijima koji o ovoj temi moraju da izveštavaju objektivno, ne senzacionalistički. Živanović smatra da razloga za paniku zbog dojava realno nema, ali kako kaže apsolutno razume roditelje da su zabrinuti.

– Iza ovakvih dojava može da stoji bilo ko od pojedinca, preko organizovanih grupa do sajber-jedinica u svetu. Ovo ima kontinuitet, vidimo i da se modus promenio, da se pretnje više ne šalju školama nego stižu direktno policiji, što je po meni dobro jer bolje je da policija dobije izvornu poruku radi istrage. U Novom Pazaru identifikovana su i deca kao pošiljaoci, dakle u svemu ovome ima mesta i dečjoj nezrelosti. Možda ima i nekoga ko je zloćudan, ko želi da izazove uznemirenje javnosti u našem društvu da bi građani iskazali nezadovoljstvo, a to nezadovoljstvo prouzrokovano je, da nikoga ne uvredim – i nepoznavanjem ovakvih istraga u kojima se radi o elektronskim dokazima koji su nevidljivi, neopipljivi, nečujni i ne nalaze se na mestu izvršenja krivičnog dela. Ilustracije radi, kada se obije stan ili ukrade automobil znate mesto izvršenja krivičnog dela, a ovde ne znate, ono može biti na bilo kojoj tački u svetu – ilustruje Živanović.

Napominje da treba imati u vidu da danas preko pet i po milijardi ljudi koristi internet mrežu, da se lažne dojave ne dešavaju samo kod nas, već maltene u celom svetu.

– Uzimajući u obzir da je MUP objavio da se u ovaj posao uključio i Evropol i Evrodžast, to znači da su se sigurno koristili servisi anonimnosti za pristup internet mreži kako bi se sakrio identitet, odnosno trag. Sa stoprocentnom sigurnošću mogu reći da su naša policija i tužilaštvo preduzeli apsolutno sve što mogu. Ljudi treba da shvate da te istrage nisu ad hok, da se moraju ispoštovati procedure, da se obraćamo i drugim zemljama gde je drugačiji pravni sistem, sa dosta strožim zakonom o zaštiti ličnih podataka. Imate i zemlje u kojima je zakonodavstvo u ovoj oblasti neuređeno ili veoma slabo uređeno, pa se može delovati i iz takvih zemalja – pojašnjava Živanović.