Da li su Beogradu potrebna dva kruga dvojke

Popularni beogradski tramvaj broj dva, koji saobraća trasom poznatom kao „krug dvojke”, funkcioniše, kako je poznato, ne u jednom, već u dva suprotna kružna pravca, s ukupno 29 stajališta – 15 u unutrašnjem i 14 u spoljašnjem – ne računajući baznu stanicu kod Pristaništa, gde vozači nakratko prave pauzu. Kod Ekonomskog fakulteta iz pravca Pristaništa nije bilo pogodnih saobraćajnih uslova za stajalište. Obim tog „kruga dvojke” po slobodnoj proceni iznosi oko 12 kilometara i prosečno na svakih 800 metara nalaze se stajališta na istim mestima i s jednakim nazivima na jednoj i drugoj strani ulice. Putovanje celim krugom traje oko 45 minuta, ako je saobraćaj normalan. Od stajališta kod Vukovog spomenika do Kalemegdana putuje se od 20 do 25 minuta.

Smatram da je ovaj dvostruki saobraćaj je suvišan i da bi trebalo zadržati samo jedan krug. Unutrašnji krug je kompletan i pogodniji pri skretanju u pojedinim raskrsnicama, pa ga treba zadržati, a spoljni, s linijom 2a, uključiti u drugo kruženje. S bazom i dalje kod pristaništa, tramvaj 2a imao bi relaciju preko starog mosta kod Beograda na vodi ka Novom Beogradu, pa preko mosta na Adi ka Bulevaru vojvode Mišića, i od „plave lokomotive”, u produžetku starom trasom ka Kalemegdanu i Dorćolu, zatim kod „Žagubice” skretanjem sa stare trase do Bogoslovije i natrag, uz zatvaranje tog novog kruženja.

Ovom novom, korisnom i vrlo atraktivnom ulogom tramvaja 2a povezali bi se dosad nepovezani delovi grada i učestvovalo za pomoć u polukrugu kruga dvojke, baš na delu koji je opterećeniji, odnosom stajališta 10 prema četiri, prema suprotnom polukrugu u smeru od spomenika Vuku Karadžiću ka Slaviji.

Krug dvojke, za one čitaoce koji nisu možda potpuno upoznati s njegovom trasom, na jednoj strani se tangira sa zgradom bivše izmeštene glavne železničke stanice Beograda, gde je za uspomenu ostala plava lokomotiva, a ispred te zgrade je spomenik Stefanu Nemanji. Na suprotnoj strani „krug dvojke” dopire do parka sa spomenikom Vuku Karadžiću. Taj dupli tramvajski krug prolazi kroz najurbaniji deo grada, pa je time i atraktivan, a ovaj deo, važno je navesti, dosta je pokriven i drugim saobraćajem – dužih tranzitnih tramvajskih linija, kao što su tramvaji na linijama 7 i 12 po jednom polukrugu, a na drugom delimično tramvajem broj 5. Takođe i tramvaj broj 10 seče po sredini krug dvojke i od Slavije ide sve do donjeg dela Kalemegdana i natrag. Sve to ukazuje da su dva kruga nepotrebna.

Voleo bih da čitaoci kojima se ovaj predlog isključenja jednog kruga i formiranja linije 2a ne dopada iznesu svoje argumente ili neki novi predlog za korišćenje ovog odstranjenog kruga. Ovaj predloženi raspored ne košta ni jedan jedini dinar i trebalo bi ga bar isprobati u praksi.

Postoje i ljubitelji kružnih vožnji, pa bi pored ostalih tramvajskih kola na toj zadržanoj liniji mogao da se formira i jedan prvenstveno turistički vagon, s raznim posterima i s manje reklama, uz uslov da budu samo ćirilične. Odstranjeni tramvaj po ovom predlogu može da obavi tramvajskom zvonjavom, svoj maratonski počasni krug. Tramvaje treba čuvati, bez obzira na metro. Primer za to je Budimpešta, gde su Budim i Pešta povezani metroom ispod Dunava, a tramvaji po gradu i dalje funkcionišu. Tramvaji su sporiji, ali sigurniji od autobusa u pogledu mogućeg nesigurnog energetskog snabdevanja, ne zagađuju vazduh i interesantniji su za vožnju.

Živorad Matović,
Beograd