Да ли су Београду потребна два круга двојке

Популарни београдски трамвај број два, који саобраћа трасом познатом као „круг двојке”, функционише, како је познато, не у једном, већ у два супротна кружна правца, с укупно 29 стајалишта – 15 у унутрашњем и 14 у спољашњем – не рачунајући базну станицу код Пристаништа, где возачи накратко праве паузу. Код Економског факултета из правца Пристаништа није било погодних саобраћајних услова за стајалиште. Обим тог „круга двојке” по слободној процени износи око 12 километара и просечно на сваких 800 метара налазе се стајалишта на истим местима и с једнаким називима на једној и другој страни улице. Путовање целим кругом траје око 45 минута, ако је саобраћај нормалан. Од стајалишта код Вуковог споменика до Калемегдана путује се од 20 до 25 минута.

Сматрам да је овај двоструки саобраћај је сувишан и да би требало задржати само један круг. Унутрашњи круг је комплетан и погоднији при скретању у појединим раскрсницама, па га треба задржати, а спољни, с линијом 2а, укључити у друго кружење. С базом и даље код пристаништа, трамвај 2а имао би релацију преко старог моста код Београда на води ка Новом Београду, па преко моста на Ади ка Булевару војводе Мишића, и од „плаве локомотиве”, у продужетку старом трасом ка Калемегдану и Дорћолу, затим код „Жагубице” скретањем са старе трасе до Богословије и натраг, уз затварање тог новог кружења.

Овом новом, корисном и врло атрактивном улогом трамваја 2а повезали би се досад неповезани делови града и учествовало за помоћ у полукругу круга двојке, баш на делу који је оптерећенији, односом стајалишта 10 према четири, према супротном полукругу у смеру од споменика Вуку Караџићу ка Славији.

Круг двојке, за оне читаоце који нису можда потпуно упознати с његовом трасом, на једној страни се тангира са зградом бивше измештене главне железничке станице Београда, где је за успомену остала плава локомотива, а испред те зграде је споменик Стефану Немањи. На супротној страни „круг двојке” допире до парка са спомеником Вуку Караџићу. Тај дупли трамвајски круг пролази кроз најурбанији део града, па је тиме и атрактиван, а овај део, важно је навести, доста је покривен и другим саобраћајем – дужих транзитних трамвајских линија, као што су трамваји на линијама 7 и 12 по једном полукругу, а на другом делимично трамвајем број 5. Такође и трамвај број 10 сече по средини круг двојке и од Славије иде све до доњег дела Калемегдана и натраг. Све то указује да су два круга непотребна.

Волео бих да читаоци којима се овај предлог искључења једног круга и формирања линије 2а не допада изнесу своје аргументе или неки нови предлог за коришћење овог одстрањеног круга. Овај предложени распоред не кошта ни један једини динар и требало би га бар испробати у пракси.

Постоје и љубитељи кружних вожњи, па би поред осталих трамвајских кола на тој задржаној линији могао да се формира и један првенствено туристички вагон, с разним постерима и с мање реклама, уз услов да буду само ћириличне. Одстрањени трамвај по овом предлогу може да обави трамвајском звоњавом, свој маратонски почасни круг. Трамваје треба чувати, без обзира на метро. Пример за то је Будимпешта, где су Будим и Пешта повезани метроом испод Дунава, а трамваји по граду и даље функционишу. Трамваји су спорији, али сигурнији од аутобуса у погледу могућег несигурног енергетског снабдевања, не загађују ваздух и интересантнији су за вожњу.

Живорад Матовић,
Београд