Ograničenje izvoza podgreva cene

Sada je sasvim sigurno da će građani Srbije do naredne žetve jesti hleb umešen od domaćeg brašna. Zabrana izvoza osnovnih žitarica, sudeći prema izjavama ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića, važiće i dalje, a ovoj meri pridodaće se i ograničenje izvoza proizvoda od pšenice i kukuruza, brašna i prekrupe, pre svega. Uredba o tome još nije sročena, a upućeni kažu da će izvoz brašna ubuduće biti na režimu količinskih kvota. Preko propisane količine izvoz više neće biti moguć.

Direktor Fonda za žita Vukosav Saković kaže da je državna intervencija bila neophodna, ali da ove mere nisu garancija da cene neće dalje rasti. Podsećanja radi, u vreme donošenja prvobitne uredbe, cena pšenice je bila oko 15 dinara po kilogramu, a ovih dana, uprkos zabrani izvoza, hlebno žito se može pazariti za 20 dinara po kilogramu.

– Pšenice ima dovoljno, a visoke cene su rezultat veštačke nestašice koju su napravili oni koji imaju robu a čekali su još bolju cenu. Država bi upravo zato bi trebalo da im "napravi" konkurenciju i to tako što bi za određene količine pšenice ukinula carinu. To ne znači da bi bilo konkretnog uvoza, međutim sama najava takve mogućnosti psihološki bi delovala na tržište. Prerađivači bi dobili mogućnost nabavke robe na drugoj strani, a zbog straha od gubitka zarade povećala bi se ponuda – objašnjava Saković.

Po rečima našeg sagovornika, izvoz brašna nije bio uzrok njegovog poskupljenja na domaćem tržištu, jer su prodate standardne količine stalnim kupcima kao što su Crna Gora, BiH i Makedonija. Pravi razlozi su poskupljenje kukuruza, koji sada, u doba berbe, kada bi trebalo da bude najjeftiniji, "juri" cenu pšenice, zbog čega je stočna hrana skupa, kao i visoke cene žitarica svuda u okruženju.

I sekretar udruženja za agrar u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran kaže da su pomenute državne mere ograničenja izvoza bile neophodne, jer u protivnom za tri meseca ne bi nam preostao nijedan kilogram žitarica, a ni uljarica, zbog visokih cena i tražnje na svetskom tržištu. Njegovo mišljenje je da zbog ograničenja izvoza ni proizvođači ni drugi koji imaju robu neće ostati bez zarade zbog dobrih cena na domaćem tržištu.

– Lično ne očekujem ni spektakularna pojeftinjenja, a ni poskupljenja. Smatram da će se poskupljenja samo usporiti. Ipak su za njih ograničavajući faktor mala potrošnja i ograničena kupovna moć stanovništva. Samo kod hleba i mleka cena ne utiče na smanjenje potrošnje, a kod svega ostalog i te kako.

Po njegovim rečima, naša država je zatečena potresima na svetskoj pijaci agrarnih proizvoda koji su nastali zbog upotrebe žitarica i uljarica u proizvodnji bioetanola i biodizela. Zbog ograničenosti ovogodišnjeg budžeta nisu predviđene stimulacije za setvu koja je u toku, a dosadašnji njen učinak, optimalni rokovi za ovaj posao polako ističu, ne obećava da će se pod pšenicom naći mnogo više hektara nego inače. Primera radi, EU je već reagovala u avgustu i odredila podsticaje za ovojesenju setvu.