Ограничење извоза подгрева цене
Сада је сасвим сигурно да ће грађани Србије до наредне жетве јести хлеб умешен од домаћег брашна. Забрана извоза основних житарица, судећи према изјавама министра пољопривреде Слободана Милосављевића, важиће и даље, а овој мери придодаће се и ограничење извоза производа од пшенице и кукуруза, брашна и прекрупе, пре свега. Уредба о томе још није срочена, а упућени кажу да ће извоз брашна убудуће бити на режиму количинских квота. Преко прописане количине извоз више неће бити могућ.
Директор Фонда за жита Вукосав Саковић каже да је државна интервенција била неопходна, али да ове мере нису гаранција да цене неће даље расти. Подсећања ради, у време доношења првобитне уредбе, цена пшенице је била око 15 динара по килограму, а ових дана, упркос забрани извоза, хлебно жито се може пазарити за 20 динара по килограму.
– Пшенице има довољно, а високе цене су резултат вештачке несташице коју су направили они који имају робу а чекали су још бољу цену. Држава би управо зато би требало да им "направи" конкуренцију и то тако што би за одређене количине пшенице укинула царину. То не значи да би било конкретног увоза, међутим сама најава такве могућности психолошки би деловала на тржиште. Прерађивачи би добили могућност набавке робе на другој страни, а због страха од губитка зараде повећала би се понуда – објашњава Саковић.
По речима нашег саговорника, извоз брашна није био узрок његовог поскупљења на домаћем тржишту, јер су продате стандардне количине сталним купцима као што су Црна Гора, БиХ и Македонија. Прави разлози су поскупљење кукуруза, који сада, у доба бербе, када би требало да буде најјефтинији, "јури" цену пшенице, због чега је сточна храна скупа, као и високе цене житарица свуда у окружењу.
И секретар удружења за аграр у Привредној комори Србије Милан Простран каже да су поменуте државне мере ограничења извоза биле неопходне, јер у противном за три месеца не би нам преостао ниједан килограм житарица, а ни уљарица, због високих цена и тражње на светском тржишту. Његово мишљење је да због ограничења извоза ни произвођачи ни други који имају робу неће остати без зараде због добрих цена на домаћем тржишту.
– Лично не очекујем ни спектакуларна појефтињења, а ни поскупљења. Сматрам да ће се поскупљења само успорити. Ипак су за њих ограничавајући фактор мала потрошња и ограничена куповна моћ становништва. Само код хлеба и млека цена не утиче на смањење потрошње, а код свега осталог и те како.
По његовим речима, наша држава је затечена потресима на светској пијаци аграрних производа који су настали због употребе житарица и уљарица у производњи биоетанола и биодизела. Због ограничености овогодишњег буџета нису предвиђене стимулације за сетву која је у току, а досадашњи њен учинак, оптимални рокови за овај посао полако истичу, не обећава да ће се под пшеницом наћи много више хектара него иначе. Примера ради, ЕУ је већ реаговала у августу и одредила подстицаје за овојесењу сетву.
Колико дуго ће ова "скупоћа" житарица и уљарица на светској пијаци трајати, тешко је предвидети, а по речима нашег саговорника то ће зависити од цене нафте. Све док нафта буде скупа постојаће интерес за биоенергију, иако се и ту ради о скупој технологији. Тек с падом цене нафте може се очекивати и пад цене сировина за биогориво.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


