Evropljani ponovo u Parizu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 11. oktobra – Strah od finansijske krize koja je opasno zakovitlala tržište i preti da izazove nezaustavljivu globalnu recesiju, nagnao je lidere Evropske unije da spas potraže u vanrednom samitu država evrozone samo tri dana pre zakazanog redovnog samita koji će biti održan u Briselu 15. i 16. oktobra. Španija je juče zatražila od Francuske, koja predsedava EU, da organizuje hitan sastanak evropskih lidera sa samo jednom tačkom dnevnog reda – zajedničkim dogovorom o konkretnoj akciji za borbu protiv krize.

„Suočeni sa tekućom finansijskom krizom imamo cilj da na ovom sastanku definišemo plan udružene akcije država evrozone i Centralne evropske banke”, saopšteno je danas u kabinetu francuskog predsednika Nikole Sarkozija.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni potvrdio je da će se lideri 15 država članica EU u kojima je evro zvanična valuta sutra sastati u Parizu, dodajući da će ubrzo posle toga uslediti Samit G-8.

Naglašavajući osećaj duboke krize, Berluskoni je kazao da je postojala ideja da se privremeno obustavi trgovina na tržištu, dok glavne evropske berze već pet dana tonu u „crveno”.

– Berza je trenutno zahvaćena panikom i besom. Moramo izaći sa nekim predlogom, smatram da bi trebalo da izmenimo pravila. Bilo je razgovora o zatvaranju tržišta za neko vreme koje je potrebno da se propišu međunarodna finansijska pravila – izjavio je italijanski premijer, koji je objasnio da je to bila samo hipoteza, ali ne i metod koji je zagovarao bilo koji od lidera EU.  

– Potrebna nam je brza i odlučna akcija. Nečinjenje nije alternativa – kazao je Aksel Veber, član Upravnog odbora ECB.

Ideja o vanrednom EU samitu došla je samo nedelju dana posle sastanka lidera četiri najrazvijenije države članice Unije, koji su se sastali prošlog vikenda u Parizu na Sarkozijev poziv. Ali, njihovi razgovori nisu doneli konkretan rezultat niti mere kojima bi se zaustavila recesija tržišta, već su samo izazvali ljutnju preostalih zemalja EU koje nisu bile pozvane da učestvuju u dogovoru.

Nezadovoljstvo nije skrivao ni Hose Luis Sapatero, premijer Španije, koji je juče pozvao Sarkozija da mu predloži novi sastanak, ovoga puta svih 15 lidera zemalja čija je valuta evro.

U izjavi koju je dao „Rojtersu” posle razgovora sa Sarkozijem, Sapatero je istakao da je najvažnija međunarodna koordinacija kojom bi se rešila najgora finansijska zbrka još od velike depresije 1929. godine.

– Nema primera za situaciju u međunarodnom finansijskom sistemu koju karakteriše duboki nedostatak poverenja i nesposobnost funkcionisanja kreditnog tržišta – požalio se Sapatero novinarima.

Prošlonedeljni predlog Francuske da se osnuje sveevropski fond za hitnu potporu bankarskog sektora Nemačka je grubo odbacila, plašeći se da bi bila pozvana da u stvaranju fonda učestvuje lavovskim delom gotovine. Izvori iz francuske vlade nagovestili su da Sarkozi sada ima novi plan koji bi želeo da pokrene pre formalnog samita EU iduće nedelje.

Francuska se takođe zalaže za sastanak osam ekonomski najrazvijenijih država sveta, a Italija je za to da se on održi u ponedeljak i utorak u SAD. 

Britanija je predložila osnivanje garantnog fonda za međusobne pozajmice evropskih banaka, ali je i ova inicijativa doživela neuspeh zbog nedostatka poverenja među bankama, što je lišilo mnoge kompanije očajnički potrebnih sredstava. Britanija, iako najveći finansijski centar Evrope, nije pozvana da učestvuje na sutrašnjem vanrednom samitu u Parizu, jer nije članica evrozone, što bi moglo da umanji rezultate ovog skupa.

Hitna potreba za sastankom na vrhu EU došla je posle strmoglavog petodnevnog pada berzanskih indeksa i dosad nezabeleženog pada akcija.

Prema ranije najavljenom dnevnom redu redovnog briselskog samita EU, pored pitanja finansijske krize trebalo bi da bude razmatrana sudbina Lisabonskog sporazuma koji je odbijen u Republici Irskoj, a još nije ratifikovan u Poljskoj i Češkoj. Kada je Francuska 1. jula preuzela rotirajuće predsedavanje EU, Sarkozi je naveo da je prioritet njegovog mandata spasavanje „Lisabona”.

Tada nije ni slutio da će nekoliko meseci kasnije morati da „spasava” evropsko i svetsko finansijsko tržište i zakazuje vanredne vikend samite.