Европљани поново у Паризу

Од нашег сталног дописника
Брисел, 11. октобра – Страх од финансијске кризе која је опасно заковитлала тржиште и прети да изазове незаустављиву глобалну рецесију, нагнао је лидере Европске уније да спас потраже у ванредном самиту држава еврозоне само три дана пре заказаног редовног самита који ће бити одржан у Бриселу 15. и 16. октобра. Шпанија је јуче затражила од Француске, која председава ЕУ, да организује хитан састанак европских лидера са само једном тачком дневног реда – заједничким договором о конкретној акцији за борбу против кризе.

„Суочени са текућом финансијском кризом имамо циљ да на овом састанку дефинишемо план удружене акције држава еврозоне и Централне европске банке”, саопштено је данас у кабинету француског председника Николе Саркозија.

Италијански премијер Силвио Берлускони потврдио је да ће се лидери 15 држава чланица ЕУ у којима је евро званична валута сутра састати у Паризу, додајући да ће убрзо после тога уследити Самит Г-8.

Наглашавајући осећај дубоке кризе, Берлускони је казао да је постојала идеја да се привремено обустави трговина на тржишту, док главне европске берзе већ пет дана тону у „црвено”.

– Берза је тренутно захваћена паником и бесом. Морамо изаћи са неким предлогом, сматрам да би требало да изменимо правила. Било је разговора о затварању тржишта за неко време које је потребно да се пропишу међународна финансијска правила – изјавио је италијански премијер, који је објаснио да је то била само хипотеза, али не и метод који је заговарао било који од лидера ЕУ.  

– Потребна нам је брза и одлучна акција. Нечињење није алтернатива – казао је Аксел Вебер, члан Управног одбора ЕЦБ.

Идеја о ванредном ЕУ самиту дошла је само недељу дана после састанка лидера четири најразвијеније државе чланице Уније, који су се састали прошлог викенда у Паризу на Саркозијев позив. Али, њихови разговори нису донели конкретан резултат нити мере којима би се зауставила рецесија тржишта, већ су само изазвали љутњу преосталих земаља ЕУ које нису биле позване да учествују у договору.

Незадовољство није скривао ни Хосе Луис Сапатеро, премијер Шпаније, који је јуче позвао Саркозија да му предложи нови састанак, овога пута свих 15 лидера земаља чија је валута евро.

У изјави коју је дао „Ројтерсу” после разговора са Саркозијем, Сапатеро је истакао да је најважнија међународна координација којом би се решила најгора финансијска збрка још од велике депресије 1929. године.

– Нема примера за ситуацију у међународном финансијском систему коју карактерише дубоки недостатак поверења и неспособност функционисања кредитног тржишта – пожалио се Сапатеро новинарима.

Прошлонедељни предлог Француске да се оснује свеевропски фонд за хитну потпору банкарског сектора Немачка је грубо одбацила, плашећи се да би била позвана да у стварању фонда учествује лавовским делом готовине. Извори из француске владе наговестили су да Саркози сада има нови план који би желео да покрене пре формалног самита ЕУ идуће недеље.

Француска се такође залаже за састанак осам економски најразвијенијих држава света, а Италија је за то да се он одржи у понедељак и уторак у САД. 

Британија је предложила оснивање гарантног фонда за међусобне позајмице европских банака, али је и ова иницијатива доживела неуспех због недостатка поверења међу банкама, што је лишило многе компаније очајнички потребних средстава. Британија, иако највећи финансијски центар Европе, није позвана да учествује на сутрашњем ванредном самиту у Паризу, јер није чланица еврозоне, што би могло да умањи резултате овог скупа.

Хитна потреба за састанком на врху ЕУ дошла је после стрмоглавог петодневног пада берзанских индекса и досад незабележеног пада акција.

Према раније најављеном дневном реду редовног бриселског самита ЕУ, поред питања финансијске кризе требало би да буде разматрана судбина Лисабонског споразума који је одбијен у Републици Ирској, а још није ратификован у Пољској и Чешкој. Када је Француска 1. јула преузела ротирајуће председавање ЕУ, Саркози је навео да је приоритет његовог мандата спасавање „Лисабона”.

Тада није ни слутио да ће неколико месеци касније морати да „спасава” европско и светско финансијско тржиште и заказује ванредне викенд самите.