Migranti u Grčkoj dobijaju privremene boravišne dozvole

Od našeg dopisnika
Atina – Grčki parlament izglasao je zakon kojim se migrantima i tražiocima azila koji u zemlji žive najmanje tri godine omogućava da do kraja 2024. podnesu zahtev za boravišnu dozvolu. Zakon se odnosi samo na one koji imaju radnu ponudu ili već zaključen ugovor o radu, nisu kažnjavani i u zemlju su ušli do 2021. godine. Dakle, ne odnosi se na one koji su stigli kasnije, tokom 2022. i 2023. godine.

Dakle, nije reč o legalizaciji boravka jer se on završava sa momentom prestanka ugovora o radu ili se produžava do daljeg. Takođe, ovaj vid boravka sem mogućnosti pristupa tržištu rada ne daje nikakva prava članovima porodice, nije osnova za stalni boravak ili dobijanje grčkog državljanstva. Prema procenama, reč je o oko 30.000 lica koja će na ovaj način, kroz ugovor o zapošljavanju, rešiti pitanje boravka. Radi se, pre svega, o ljudima iz Albanije, Gruzije, Pakistana, Filipina, migrantima i tražiocima azila iz Azije, istočne Evrope i sa Bliskog istoka koji su ušli u zemlju i do sada radili „na crno”, ali i onima koji su bili prijavljeni, regularno plaćali poreze, socijalno osiguranje, nisu počinili krivična dela i koji se po zakonu ne mogu deportovati. Migranti su najviše bili angažovani na poljima i u maslinjacima širom zemlje i u građevinarstvu. Stotine njih su zakonskim putem ušli u zemlju kao sezonska radna snaga i ostali na poslu čekajući rešenje pitanja svojih boravišnih papira.

Objašnjavajući ovu odluku, iz vlade naglašavaju da je bezbednije za zemlju da postoji evidencija o onima koji sada nezakonito borave u Grčkoj. Vlada Kirijakosa Micotakisa je pooštrila mere suzbijanja migracije, pojačala kontrole na granicama... U ovoj godini samo sa turske strane broj nelegalnih ulazaka smanjen je za 60 posto, ukupno na svim prelazima za 85 posto. Period čekanja odluke o azilu skraćen je sa dve godine na dva meseca, čime je automatski ukupni broj zahtev smanjen za 90 posto. Međutim, tokom najveće migrantske krize, ali i kasnije, u zemlju je ušlo i i dalje bez dokumenata nezakonito boravi više od 300.000 lica i ovaj zakon je pokušaj da se problem koliko-toliko reguliše. Na ovaj način, kroz radne papire, koje zatim prati i boravišna dozvola, Grčka pokušava da reši i problem nedostatka radne snage. Procenjuje se da joj je neophodno bar 80.000 novih radnika u poljoprivredi i građevinarstvu.

„Grčka ne menja svoju imigracionu politiku, ali se zalaže za legalne imigracione tokove. Suočeni smo sa manjkom ljudskih resursa, te legalna imigracija može da bude pomoć privredi, razvoju”, kaže ministar za migracionu politiku Dimitris Kajridis i podvlači da su neophodni bilateralni dogovori sa zemljama kao što su Moldavija i Gruzija, putem kojih će se privlačiti potrebna radna snaga.

Činjenica da je u parlamentu postignut konsenzus pokazuje da se promenila i situacija na političkoj sceni, da stari partijski stereotipi više nisu dominantni i da savremene izazove sa kojima se Grčka suočava više ne koči po svaku cenu ideološka, partijska obojenost. Od 262 prisutna poslanika u parlamentu sa 300 predstavnika, za popravku zakona je glasalo čak 262 dok je 32 bilo protiv.