Rusija u zalivu

Druga sedmica decembra je označila proboj u saradnji Rusije sa zemljama Zaliva. Predsednik Vladimir Putin je 6. decembra posetio Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Saudijsku Arabiju, sa kojima su odnosi aktivni. Sutradan se Putin u Moskvi sreo i sa trećim princem, a drugim prestolonaslednikom, iz Omana i pozvao njegovog oca, sultana, da poseti Rusiju.

Iste večeri je Putin pet sati razgovarao sa predsednikom Irana, zemlje na drugoj strani Zaliva, sa kojom se odnosi Rusije poslednjih godina intenzivno razvijaju. Do kraja nedelje je telefonom razgovarao sa egipatskim kolegom i premijerom Izraela, pored toga što je na ekonomskom forumu u Moskvi govorio o novom međunarodnom ekonomskom poretku, a tokom susreta sa ratnim veteranima najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima 2024.

Sastanci Putina sa predsednikom UAE Muhamedom bin Zajedom i premijerom Saudijske Arabije Muhamedom bin Salmanom, kao i iranskim rukovodstvom, redovni su, posebno tokom poslednje decenije. Pa opet, najnoviji razgovori sa državnicima iz zapadne Azije daleko su od uobičajenih. I nije slučajno što su se zbili u vremenu, jedinstvenom u 100 godina, kada se lomi postojeći svetski poredak, za šta je jedan od razloga i ratni užas u Gazi. Ključna pitanja u svim razgovorima bili su nafta, Gaza i proširenje BRIKS-a, a ona su uveliko povezana.

Tokom poslednjih nekoliko godina Rusija je produbila veze sa bliskoistočnim igračima. Bilateralno, strateško partnerstvo Moskve i Teherana obuhvata sve više oblasti. Emirati su, shodno Putinu, „glavni trgovinski partner Rusije u arapskom svetu” i pretvaraju se u najvažniji finansijski centar za zemlju koja deluje usred nezapamćenih sankcija Zapada. Predsednik Putin je istakao da je tokom 2022, robna razmena Rusije sa Iranom povećana na skoro pet milijardi dolara, sa UAE za 69 odsto na devet milijardi, a sa Saudijskom Arabijom je u periodu januar-septembar porasla za 4,8 odsto i iznosila 1,35 milijarde.

U UAE, deluje 700 ruskih preduzeća, pet do sedam puta više nego 2021; partneri iz Saudijske Arabije investirali su u više od 40 zajedničkih projekata u Rusiji u ukupnoj vrednosti od preko hiljadu milijardi rubalja (preko 11 milijardi dolara), a ukupan prihod kompanija na koje su ove investicije usmerene na kraju 2022. iznosio je 4,2 hiljade milijardi rubalja, ili tri odsto ukupnog društvenog proizvoda (BDP) Rusije. Sa Iranom se razvijaju logističke veze, a najvažnija je međunarodni transportni koridor „Sever-jug”, od Petrograda, pored Kaspijskog mora do Islamske republike.

Istorijski, ratni brodovi Ruskog carstva su 1900. počeli često da ulaze u Persijski zaliv. Sovjetski Savez je prvi u svetu priznao 1926. Kraljevstvo Hidžaz i Nadžd i aneksirane teritorije koje je 1932. pretvoreno u Kraljevinu Saudijsku Arabiju. Međutim, 1938. diplomatski i ostali odnosi su prekinuti, usred jačanja antireligijske kampanje u SSSR, kao i preusmeravanja spoljnopolitičkih orijentacija kraljevine prema Zapadu. Odnosi su potpuno obnovljeni tek 1992. posle raspada Sovjetskog Saveza.

Sada srdačnost i topla atmosfera tokom sastanaka ruskog sa liderima UAE, Saudijske Arabije i Irana jasno pokazuju visok nivo bilateralne saradnje i namere svih strana za dalje intenzivno razvijanje veza, pre svega u ekonomskoj sferi. Trend je razumljiv, sve tri zemlje se 1. januara 2024. pridružuju BRIKS-u, grupaciji najvećih privreda u razvoju, a tada će i Rusija preuzeti predsedavanje globalnom organizacijom.

Zalivske zemlje razgranavaju i odnose sa Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS), globalno najvećom regionalnom integracijom koja se prostire na Evroazijskom kontinentu. Iran je već punopravni član ŠOS, u kojoj su Saudijska Arabija i UAE partneri u dijalogu, što su i zalivski emirati Bahrein, Katar i Kuvajt. U svim tim zemljama su se opredelili i da jačaju odnose sa NR Kinom.

Saudijska Arabija i Emirati su decenijama bili najbliži partneri SAD na arapskom istoku. Sigurnost, a na neki način i fizički opstanak, zavisili su im od kvaliteta odnosa sa Vašingtonom. Ovo je pak omogućilo SAD da budu dominantne u regionu.

Međutim, tokom protekle decenije i od rata u Siriji 2015, situacija je počela da se menja. Pošto je sukob između Rusije i Zapada pojačan 2022. ratom u Ukrajini, promene su ubrzane.

Ne treba očekivati da će Saudijska Arabija ili Emirati u potpunosti postati saveznici Rusije i protivnici Zapada. Niti bi nezavisno ponašanje zemalja arapskog poluostrva trebalo smatrati načinom da poboljšaju položaj u odnosima sa SAD.

Saudijska Arabija, Emirati i mnogi drugi nastoje, ne samo da malo unaprede svoju poziciju već i da stvore nove uslove u dijalogu sa Amerikancima. To sada podrazumeva i jednakost, što je za administracije SAD donedavno bilo nezamislivo i neprihvatljivo zbog načina na koji tumače međunarodnu politiku.

Glavne tačke dnevnog reda pregovora između ruskog lidera i rukovodstva sa obe sile Arapskog poluostrva, odražavaju te promene. SAD su sada suočene sa rastućim uticajem BRIKS-a, kineskim razvojnim projektima po svetu i otvorenošću Rusije za bilo koji oblik saradnje sa onima koji su vođeni njihovim nacionalnim interesima.

Poslednjih godina Saudijska Arabija i UAE pokušavaju da izgrade što samostalniju spoljnu politiku. Obe zemlje nastoje da razgranaju političke i ekonomske veze i prihvataju multipolarnost umesto razmišljanja o blokovima. Neki to zovu i „višedimenzionalna mreža odnosa”.

Svetska politika postepeno postaje sve više multipolarna, a takav kontekst pruža bolje i šire mogućnosti, posebno sa ekonomskog stanovišta. Svedoci smo impresivnog uspona nacionalnih privreda u Aziji, pa Saudijska Arabija i UAE ne žele da propuste jedinstven voz. Otuda i njihove spoljne politike „pogleda na Istok”.

Najpoznatiji deo saradnje Rusije sa zemljama arapskog poluostrva je koordinacija politike za upravljanje svetskim naftnim tržištem. Format OPEK+ omogućava strankama da pregovaraju o obimu proizvodnje nafte, izbegavanju konkurencije ili jednostranih akcija koje bi mogle škoditi drugim zemljama proizvođačima. Arapski izvoznici veoma cene mogućnost samostalnog upravljanja njihovim najvažnijim resursom, pa je OPEK+ postao pravi arbitar globalne energetske politike, bez obzira na američki pritisak na velike proizvođače energije na Bliskom istoku.

Pri tome, Rusija je jedna od najznačajnijih zemalja proizvođača nafte na svetu. Više od toga, Rusija je, prema podacima Svetske banke, globalno peta najveća privreda, kada se BDP meri sve prihvaćenijim kriterijumom, paritetom kupovne moći.

Aktuelno, čvrst stav Moskve prema palestinskom pitanju odjekuje u arapskim i muslimanskim zemljama širom sveta. Zvanična Moskva je izrazila zabrinutost zbog smrti civilnog stanovništva usred izraelskog rata u Gazi i poziva na globalno priznanje palestinske države u mirnom suživotu sa Izraelom.

Sa druge strane, kontinuirana nepokolebljiva podrška SAD Izraelu povećava nezadovoljstvo takvom politikom i u zemljama poput Saudijske Arabije i UAE. Na Bliskom istoku nastaje situacija u kojoj SAD više nisu jedini veliki partner kome se sve strane u sukobu mogu obratiti.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista