Русија у заливу

Друга седмица децембра је означила пробој у сарадњи Русије са земљама Залива. Председник Владимир Путин је 6. децембра посетио Уједињене Арапске Емирате (УАЕ) и Саудијску Арабију, са којима су односи активни. Сутрадан се Путин у Москви срео и са трећим принцем, а другим престолонаследником, из Омана и позвао његовог оца, султана, да посети Русију.

Исте вечери је Путин пет сати разговарао са председником Ирана, земље на другој страни Залива, са којом се односи Русије последњих година интензивно развијају. До краја недеље је телефоном разговарао са египатским колегом и премијером Израела, поред тога што је на економском форуму у Москви говорио о новом међународном економском поретку, а током сусрета са ратним ветеранима најавио да ће се кандидовати на председничким изборима 2024.

Састанци Путина са председником УАЕ Мухамедом бин Заједом и премијером Саудијске Арабије Мухамедом бин Салманом, као и иранским руководством, редовни су, посебно током последње деценије. Па опет, најновији разговори са државницима из западне Азије далеко су од уобичајених. И није случајно што су се збили у времену, јединственом у 100 година, када се ломи постојећи светски поредак, за шта је један од разлога и ратни ужас у Гази. Кључна питања у свим разговорима били су нафта, Газа и проширење БРИКС-а, а она су увелико повезана.

Током последњих неколико година Русија је продубила везе са блискоисточним играчима. Билатерално, стратешко партнерство Москве и Техерана обухвата све више области. Емирати су, сходно Путину, „главни трговински партнер Русије у арапском свету” и претварају се у најважнији финансијски центар за земљу која делује усред незапамћених санкција Запада. Председник Путин је истакао да је током 2022, робна размена Русије са Ираном повећана на скоро пет милијарди долара, са УАЕ за 69 одсто на девет милијарди, а са Саудијском Арабијом је у периоду јануар-септембар порасла за 4,8 одсто и износила 1,35 милијарде.

У УАЕ, делује 700 руских предузећа, пет до седам пута више него 2021; партнери из Саудијске Арабије инвестирали су у више од 40 заједничких пројеката у Русији у укупној вредности од преко хиљаду милијарди рубаља (преко 11 милијарди долара), а укупан приход компанија на које су ове инвестиције усмерене на крају 2022. износио је 4,2 хиљаде милијарди рубаља, или три одсто укупног друштвеног производа (БДП) Русије. Са Ираном се развијају логистичке везе, а најважнија је међународни транспортни коридор „Север-југ”, од Петрограда, поред Каспијског мора до Исламске републике.

Историјски, ратни бродови Руског царства су 1900. почели често да улазе у Персијски залив. Совјетски Савез је први у свету признао 1926. Краљевство Хиџаз и Наџд и анексиране територије које је 1932. претворено у Краљевину Саудијску Арабију. Међутим, 1938. дипломатски и остали односи су прекинути, усред јачања антирелигијске кампање у СССР, као и преусмеравања спољнополитичких оријентација краљевине према Западу. Односи су потпуно обновљени тек 1992. после распада Совјетског Савеза.

Сада срдачност и топла атмосфера током састанака руског са лидерима УАЕ, Саудијске Арабије и Ирана јасно показују висок ниво билатералне сарадње и намере свих страна за даље интензивно развијање веза, пре свега у економској сфери. Тренд је разумљив, све три земље се 1. јануара 2024. придружују БРИКС-у, групацији највећих привреда у развоју, а тада ће и Русија преузети председавање глобалном организацијом.

Заливске земље разгранавају и односе са Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС), глобално највећом регионалном интеграцијом која се простире на Евроазијском континенту. Иран је већ пуноправни члан ШОС, у којој су Саудијска Арабија и УАЕ партнери у дијалогу, што су и заливски емирати Бахреин, Катар и Кувајт. У свим тим земљама су се определили и да јачају односе са НР Кином.

Саудијска Арабија и Емирати су деценијама били најближи партнери САД на арапском истоку. Сигурност, а на неки начин и физички опстанак, зависили су им од квалитета односа са Вашингтоном. Ово је пак омогућило САД да буду доминантне у региону.

Међутим, током протекле деценије и од рата у Сирији 2015, ситуација је почела да се мења. Пошто је сукоб између Русије и Запада појачан 2022. ратом у Украјини, промене су убрзане.

Не треба очекивати да ће Саудијска Арабија или Емирати у потпуности постати савезници Русије и противници Запада. Нити би независно понашање земаља арапског полуострва требало сматрати начином да побољшају положај у односима са САД.

Саудијска Арабија, Емирати и многи други настоје, не само да мало унапреде своју позицију већ и да створе нове услове у дијалогу са Американцима. То сада подразумева и једнакост, што је за администрације САД донедавно било незамисливо и неприхватљиво због начина на који тумаче међународну политику.

Главне тачке дневног реда преговора између руског лидера и руководства са обе силе Арапског полуострва, одражавају те промене. САД су сада суочене са растућим утицајем БРИКС-а, кинеским развојним пројектима по свету и отвореношћу Русије за било који облик сарадње са онима који су вођени њиховим националним интересима.

Последњих година Саудијска Арабија и УАЕ покушавају да изграде што самосталнију спољну политику. Обе земље настоје да разгранају политичке и економске везе и прихватају мултиполарност уместо размишљања о блоковима. Неки то зову и „вишедимензионална мрежа односа”.

Светска политика постепено постаје све више мултиполарна, а такав контекст пружа боље и шире могућности, посебно са економског становишта. Сведоци смо импресивног успона националних привреда у Азији, па Саудијска Арабија и УАЕ не желе да пропусте јединствен воз. Отуда и њихове спољне политике „погледа на Исток”.

Најпознатији део сарадње Русије са земљама арапског полуострва је координација политике за управљање светским нафтним тржиштем. Формат ОПЕК+ омогућава странкама да преговарају о обиму производње нафте, избегавању конкуренције или једностраних акција које би могле шкодити другим земљама произвођачима. Арапски извозници веома цене могућност самосталног управљања њиховим најважнијим ресурсом, па је ОПЕК+ постао прави арбитар глобалне енергетске политике, без обзира на амерички притисак на велике произвођаче енергије на Блиском истоку.

При томе, Русија је једна од најзначајнијих земаља произвођача нафте на свету. Више од тога, Русија је, према подацима Светске банке, глобално пета највећа привреда, када се БДП мери све прихваћенијим критеријумом, паритетом куповне моћи.

Актуелно, чврст став Москве према палестинском питању одјекује у арапским и муслиманским земљама широм света. Званична Москва је изразила забринутост због смрти цивилног становништва усред израелског рата у Гази и позива на глобално признање палестинске државе у мирном суживоту са Израелом.

Са друге стране, континуирана непоколебљива подршка САД Израелу повећава незадовољство таквом политиком и у земљама попут Саудијске Арабије и УАЕ. На Блиском истоку настаје ситуација у којој САД више нису једини велики партнер коме се све стране у сукобу могу обратити.

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa