Kolonizacija koja se ne sme zaboraviti

U poslednjih sedam godina u Kuli se svečano obeležava sećanje na kolonizaciju naroda Crne Gore, koja je usledila 1946. godine, neposredno posle završetka Drugog svetskog rata. Tada je oko dve i po hiljade žitelja raznih mesta ove republike napustilo svoja ognjišta potraživši mesto pod suncem u ravnici Bačke. Po zvaničnim podacima, u ovaj deo Vojvodine došla je 351 porodica.

„U dogovoru s tadašnjim vlastima KPJ, kolonisti u potrazi za boljim životom odlučili su da se nasele u opštini Kula. Bila je ovo velika promena u njihovim životima, pa im je trebalo dosta vremena se priviknu na novu sredinu, različitu od one koju su napustili. Većina njih uspela je da savlada nostalgiju za rodnim krajem i uspešno se prilagodi novim okolnostima, pa su postali ugledni članovi ove sredine. Bilo je i dvadesetak odsto onih koji nisu mogli da se priviknu, pa su se vratili u stari kraj”, kaže inženjer Žarko Popović, čija se porodica tih dana doselila u Kulu.

Svečanost kojom je obeleženo 77 godina od kolonizacije održana je poslednje nedelje novembra. Mesto obeležavanja je ostalo isto. Tu je jedan stari vagon kao simbol tog vremena i „vlaka bez voznog reda”, u kojem su se našle mnoge crnogorske porodice. U znak sećanja na ta davna vremena otvorena je spomen-soba u kojoj se nalazi dosta eksponata koji svedoče o tim posleratnim vremenima. Pre nekoliko godina grupa potomaka uspela je da posle više godina prikupljanja informacija o tadašnjim kolonistima pretoči taj dragoceni materijal u lepu monografiju, krcatu brojnim podacima o porodicama i pojedincima koji su krenuli na nepoznati put.

Na ovogodišnjem skupu okupljenima se obratila Slavka Jovetić-Badnjar, predsednica Udruženja građana kolonista i potomaka iz Crne Gore.

„Ovo naše okupljanje ima značaj ne samo za nas koloniste i naše potomke, već i za zajednicu u celini. Do danas je u životu oko 130 najstarijih kolonista, ali tu su i njihovi potomci, koji rado dolaze na ove naše svečanosti kako bi se podsetili na ta davna vremena dolaska u novu sredinu. Hvala im na tome, jer ovo godišnje okupljanje treba da preraste u tradiciju koja ne bi smela da se prekida. Pošto planiramo da izdamo drugo dopunjeno izdanje monografije, zamolila bih sve one porodice koje nam nisu dostavile svoje fotografije iz tih poratnih godina da to učine što pre, kako bismo završili započeti posao”, istakla je Slavka Jovetić-Badnjar.

Na okupljanje je došlo i dosta gostiju, među kojima se našao i predsednik Opštine Kula Damjan Miljanić, i sam jedan od brojnih potomaka kolonista.

Od 2.500 kolonista koji su živeli u Kuli, među živima su 132 osobe. Na fotografiji priloženoj uz tekst su: Ratko Krtolica, Garo Mrkić, Gavrilo Bajagić, Radojka Lučić, Branko Balandžić, Drago Lučić, Radoman Cicmil, Jovan Popović, Živko Šarović, Slavka Jovetić Badnjar, Andrija Šipčić, Žarko Popović, Darinka Vuković i Vidosava Miljanić. Svi su u devetoj ili desetoj deceniji života.

Najzaslužniji što su ovi skupovi iz godine u godinu sve bolje organizovani su Opština Kula i privrednik Miomir Đukić, koji je nesebično ustupio prostor za Spomen-sobu kolonista i uvek priskakao u pomoć udruženju.

Skup je počeo kratkim dokumentarnim filmom o kolonizaciji ovog dela Zapadnobačkog okruga. Usledio je potom kulturno-umetnički program društva „Durmitor” iz Kule. Bile su i neizbežne gusle KUD „Marko Miljanov”, a po jednu pesmu su pročitali pesnici Uglješa Slijepčević i Gavra Veselinović.

Naredno, osmo po redu viđenje, zakazano je za 24. novembar 2024. godine.

Radoslav Medić,
novinar, Odžaci