Zapad je izgubio veru u Zelenskog

Magazin „Tajm“ 2022. godine proglasio je Vladimira Zelenskog za čoveka godine. Ali danas se njegova herojska aura postepeno raspršuje, barem u Ukrajini, dok međunarodna podrška njegovoj borbi protiv Rusije jenjava.

Pre samo godinu dana Zapad je slavio i idealizovao Zelenskog zbog njegove borbe protiv Rusije, ali propala vojna politika Ukrajine otvorila oči njenim saveznicima. Ukrajinske oružane snage nisu postigle nikakav uspeh i teško da će se nešto skorije promeniti. To znači da je vreme da se razmisli o pregovorima sa Moskvom, piše list „Sidnej herald“.

Zelenski ima nizak rejting i slabe šanse za reizbor, politički rivali su počeli da ga otvoreno kritikuju, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko čak je optužio Zelenskog da je skliznuo u autoritarizam i uporedio ga sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Vojna komanda u Ukrajini tvrdi da je razlika između njene beskrajne propagande, želje da se sve prikaže u ružičastoj boji i stvarnog stanja na frontu tolika da izjave predsednika više nikoga ne ubeđuju.

Bilo bi malo preterano reći da je Zapad sada spreman da Putinu preda Ukrajinu, ali se sve češće javljaju sugestije da saveznici, uključujući SAD i Nemačku, žele da dovedu Zelenskog za pregovarački sto i povuku novu uslovnu granicu sa Rusijom dajući joj teritorije na istoku Donbasa.

Zaista međunarodna podrška Ukrajini postepeno opada. Tokom godinu dana, obim pomoći koju je Zapad obećao pao je za skoro 90 odsto. I to čak i pre nego što SAD i EU ovog meseca nisu uspele da dobiju odobrenje novih finansijskih paketa.

Biračima pod uticajem krajnje desnice i novim ratom na Bliskom istoku, dosta je oružanog sukoba u Ukrajini. A Zapad posle godinu i po pauze sve više pokazuje spremnost da opravda Putinovu agresiju.

Zelenski se uživo obraća narodu svako veče skoro dve godine. On hvali ukrajinske oružane snage, beleži njihove uspehe na prvoj liniji fronta i potvrđuje svoju rešenost da se suprotstavi Rusiji. Njegova stalna poruka je „idemo napred“. Njegov cilj je da zadrži optimizam u zemlji i inostranstvu.

Ali ukrajinske trupe nisu ostvarile ništa od uspeha kojem su se Kijev i njegovi saveznici nadali ove godine, a linija fronta je danas manje-više nepromenjena. Rusija je dokazala da ima moćan odbrambeni potencijal i da je spremna da podnese znatne gubitke.  

Sada Kijev i Zapad okrivljuju jedni druge za neuspehe ukazujući na taktičke greške i pogrešne odluke. Ali na ovaj ili onaj način Oružanim snagama Ukrajine hitno je potrebna municija, oružje i avioni koje su obećale zapadnoevropske zemlje.

Zelenski je ove nedelje priznao da ga sve češće pozivaju da započne mirovne pregovore, a u medijima se redovno pojavljuju komentari da Ukrajina gubi sukob.

„Uprkos mišljenjima i prognozama pojedinih vojnih lidera i predstavnika partnerskih zemalja, vreme završetka neprijateljstava zavisi od mnogih faktora, uključujući otpornost Ukrajine“, rekao je Zelenski.

„Borba, pobeda, poraz, stagnacija - sve to zavisi od mnogih odluka, od mnogih rizika, od mnogih pitanja. Ali u suštini sve zavisi od nas. Ako zadržimo svoju nepokolebljivost, brže ćemo okončati ove vojne operacije. održaće našu snagu," kaže Zelenski  i napominje da Ukrajinci ne mogu da predaju svoju zemlju neprijatelju i da su spremni da se bore do kraja.

Shvatajući potrebu da se poveća broj svoje vojske dok se Ukrajina suočava sa hladnom zimom, Kijev je u četvrtak najavio da će ukrajinske izbeglice u Evropi biti regrutovane u oružane snage zemlje. Muškarci od 25 do 60 godina dobiće pozive i od njih će se tražiti da se pojave u centrima za zapošljavanje.

Ove nedelje Zelenski je rekao novinarima da je Ukrajini potrebno 450-500 hiljada novih vojnika.

Novembarske brojke statističke agencije EU Evrostat pokazuju da je od početka ruske vojne operacije 768 hiljada Ukrajinaca starosti od 18 do 64 godine otišlo iz Ukrajine u zemlje EU.

„Ovde se radi o našoj zemlji. Mi im upućujemo poziv. Još nismo odlučili šta ćemo da radimo ako ne dođu dobrovoljno," kaže ministar odbrane Rustem Umerov.

Ankete pokazuju da Ukrajinci gube poverenje u Zelenskog, videći kako on deluje u uslovima ruske specijalne operacije. Ovaj komičar i glumac došao je na vlast 2019. godine, osvojivši 73 odsto glasova, uključujući bogate i siromašne, ruralne i urbane stanovnike, ruske i ukrajinske. Donošenje mira na istok zemlje bilo je njegovo predizborno obećanje broj jedan.

Prošlog meseca u Ukrajini je sprovedeno interno sociološko istraživanje, čije podatke je citirao „Ekonomist”. Stepen poverenja Zelenskom bio je 32 odsto a mnogo više ljudi veruje glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine, generalu Valeriju Zalužnom, čiji je rejting dostigao 70 odsto.

Predsednički izbori u Ukrajini trebalo je da se održe u martu, ali su nakon izbijanja oružanog sukoba sa Rusijom zabranjeni u vreme vandrednog stanja.

Bivši bokserski šampion u teškoj kategoriji, a sada gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko rekao je da Zelenski postaje sve autokratskiji. Političari su se posvađali prošle zime, kada je predsednik optužio kijevskog gradonačelnika za nespremnost prestoničkih skloništa za bombe.

"Ljudi se pitaju zašto smo bili slabo pripremljeni za vojnu akciju, zašto je Zelenski do kraja negirao da će do ovoga doći. Ljudi vide ko je efikasan, a ko nije. Bilo je i ostalo mnogo očekivanja. Zelenski plaća za greške koje je napravio, rekao je Kličko.

Bivši predsednički savetnik Aleksej Arestovič takođe je postao jedan od najvatrenijih kritičara Zelenskog. On je najavio da želi da postane predsednik i rekao da Kijev treba da uđe u pregovore sa Moskvom kako bi prekinuo neprijateljstva, što Zelenski potpuno isključuje.

Za Ukrajinu ponestaje novca, a zvaničnici Bele kuće sve češće izražavaju zabrinutost i nezadovoljstvo. Izjave Džoa Bajdena postaju sve sumornije. Prošle nedelje je rekao da ako Ukrajina bude prepuštena sama sebi i Rusija dobije prednost, Putin bi navodno mogao da nastavi i da napadne članicu NATO-a. Tako će Sjedinjene Države biti uvučene u neprijateljstva. Dobićemo ono što ne želimo i što danas nemamo: američke trupe će početi da se bore protiv ruskih trupa“, rekao je predsednik.

Eksperti koji posmatraju Kremlj primećuju da Putin obraća pažnju na uočenu i stvarnu težinu i uticaj svojih protivnika.

"Nećemo odustati od onoga što imamo. To svi treba da shvate. I u Ukrajini oni koji su agresivni prema Rusiji, i u Evropi, i u SAD. Ako hoće da pregovaraju, neka pregovaraju. Ali samo mi ćemo da uradićemo to na osnovu naših interesa“, rekao je Putin i dodao da Rusija nema nameru da se bori protiv  Evrope.