Pariska priča počinje od Zagreba

Radomir Drašović i sam priznaje da još nije izborio ozbiljnu medalju, tačnije seniorsko odličje na najvećim takmičenjima. U mlađim kategorijama je to bilo drugačije, kod selektora Vujasinovića je bio i kapiten kada je u Kazahstanu osvojeno prvo mesto.

Igrao je u Gvandžuu 2019, sa Vučinićem bio prekobrojan za Tokio, a posle toga je standardan reprezentativac.

– Nema mnogo priče, približava se. Zadovoljan sam kako ide, u Budimpešti smo se uigravali i trenirali i vidljivo je da nastavljamo tamo gde smo u Fukuoki, na Svetskom prvenstvu, stali. Imamo pravo na optimizam – kaže Drašović.

Postoje realni izgledi da reprezentacija bude kompletna. Vratio se Mandić, tu je Viktor Rašović, Jakšić trenira posle povrede ramena, kao i igrači koji nisu išli u Budimpeštu.

– Koliko se sećam, poslednji put smo bili u željenom sastavu na Svetskom prvenstvu u Budimpešti kada smo sa jednim porazom osvojili peto mesto. Posle toga je uvek neko nedostajao.

Naporan je put reprezentacije. Posle januara i Zagreba, stiže februar i Svetsko u Dohi, a kruna su Olimpijske igre. Van nacionalnog tima Drašovića čekaju obaveze u Novom Beogradu koji konkuriše za vrh Evrope.

– Nema umornih, svi smo u istom košu. Ne razlikujem Zagreb od Dohe. To su velika takmičenja na kojem nema kalkulacija. Jeste, Pariz je najvažniji, ali sve to počinje na Evropskom prvenstvu. Imali smo neke kikseve protiv slabijih reprezentacija i sada smo uvereni da, kada protiv bilo kog tima damo bar 95 posto naših mogućnosti, možemo da se nadamo pobedi. U suprotnom, možemo da izgubimo od svakog protivnika. Dakle, oscilacija ne sme da bude, moramo sve da dignemo na još viši nivo i tada će kiksevi nestati.

Na kraju ponovo se vraćamo na medalju na najvećim smotrama:

– Verujem da ću je osvojiti već u bliskoj budućnosti – zaključio je Drašović.