Velika zelena utakmica

Bliži se kraj još jedne turbulentne godine. Geopolitika je možda najviše korišćena reč u srpskom informativnom prostoru. Za objašnjenje komplikovanih svetskih događanja obično se koristila formulacija „geopolitički interesi”. Geopolitika kao nastup sile u međunarodnim odnosima zaista oblikuje našu stvarnost. Ovaj proces karakteriše potreba za kontrolom bezbednih lanaca snabdevanja. Nepredvidljiva ekonomska i industrijska politika dovela je do toga da NR Kina gubi poverenje ostatka sveta. Evropske države ne žele da budu ekonomski zavisne od politike ekonomske prinude. Agresija na Ukrajinu je pokazala da energetska zavisnost nije prednost već opasna slabost. Na ovim iskustvima od pandemije kovida 19 do danas nastaje jedan u potpunosti novi ambijent u kome leži prilika za one države koje imaju komparativne prednosti. Možda Srbija ne može da oblikuje svet u pravcu svojih interesa, ali zato može da iskoristi zadate okolnosti u svoju korist.

Pred našim očima odvija se „Velika zelena utakmica”. Ova utakmica po svojim implikacijama može se izjednačiti sa kosmičkom trkom. Po sredi je borba za kontrolu ekstrakcije, prerade i eksploatacije retkih strateških sirovina. Ove sirovine su strateške iz razloga što ih je malo i što su geografski neravnomerno raspoređenje. Istovremeno bez ovih strateških sirovina nije moguće održati korak sa četvrtom tehnološkom revolucijom. Većina sofisticiranih proizvoda široke upotrebe zasniva se na ovim sirovinama. Lista je dugačka od medicinske opreme, mobilnih telefona do električnih automobila.

U središtu te „Velike zelene utakmice” našla se i naša Srbija, koja raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi. U prethodne tri godine EU je predano radila na strateškom okviru za bezbedno snabdevanje strateškim sirovinama. Oni isti geopolitički interesi, koje smo svi spominjali, igraju presudnu ulogu u borbi za kontrolu litijuma. Prema izveštaju EU komisije, potreba za litijumom do 2030. porašće 11 puta, a 2050. čak 57 puta. Električna vozila će činiti 72 odsto od svih prodatih novih vozila unutar EU do 2030. godine, a taj procenat će nastaviti da raste jer EU namerava da zabrani prodaju novih vozila na benzin i dizel od 2035. godine.

Gde je Srbija u „Velikoj zelenoj utakmici”? Srbija još uvek nije zauzela svoju vodeću ulogu u ovom procesu. Pored toga Srbija se nalazi u Evropi i kao deo globalnih lanaca snabdevanja dodatno bi ojačala svoju nacionalnu bezbednost i autonomiju u odlučivanju. Nažalost, Srbija još uvek nema strateški sporazum sa EU o kritičnim sirovinama, niti je članica „Kluba kritičnih sirovina” iako tu pripada jer raspolaže najvećim zalihama litijuma u Evropi. Evropski okvir za strateške sirovine svoju važnost ima i u pogledu zaštite životne sredine. Naime, on predviđa da sirovine i proizvodi koji se stavljaju na evropsko tržište moraju poticati iz „čistih izvora” koji ne proizvode veću štetu od koristi za lokalnu zajednicu i čovekovo zdravlje. Imamo jasan kriterijum koji je neophodno ispuniti ukoliko se želi pristupiti evropskom tržištu. Iz tog razloga potrebno je voditi računa o krajnjem korisniku i partneru. Nama je potreban partner koji je strogo integrisan u evropske standarde i zahteve.

Trenutno je u Evropi aktivno nekoliko litijumskih projekata, od Finske, preko Češke i Austrije, Nemačke do Francuske i Portugalije. Nijedna zemlja se ne odriče litijuma, već traži najbolja tehnološka i ekološka rešenja čime podstiče dodatnu implementaciju standarda.

Istovremeno mi u Srbiji koji smo žalili što nemamo atomsku bombu, dva miliona vojnika i „Teslino oružje”, pod udarom dezinformacija odbacujemo mogućnost da budemo pobednici 21. veka. Šansu da uvećamo svoju nacionalnu moć odbacujemo bez poštene debate. A na kraju i u Srbiji će se voziti električni automobili i bilo bi šteta da nisu proizvedeni u Srbiji.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista