Dojave ugovarali preko video-igara

Zbog lažnih dojava o postavljenim eksplozivnim napravama u školama širom Srbije do sada je procesuirano ukupno sedam osoba – četiri maloletne i tri punoletne.

Nijedna od njih se ne nalazi u pritvoru. Takođe, postupci su pokrenuti i protiv šestoro roditelja zbog, po oceni nadležnih osnovnih tužilaštava, sumnje da su grubim zanemarivanjem vaspitanja zapustili svoju maloletnu decu.

– Ovim naš rad ne prestaje. U toku je preduzimanje dokaznih radnji prema drugim licima – kaže za „Politiku” Branko Stamenković, glavni tužilac Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Prema njegovim rečima, tokom dosadašnjeg rada otkriveno je više maloletnih lica iz inostranstva koja su na različite načine učestvovala u izvršenju krivičnih dela. Ono što je zanimljivo jeste da su oni nekada bili svesni, a nekada ne da učestvuju u izvršenju krivičnih dela.

– Do sada su, prema našim saznanjima, policija i tužilaštava tih zemalja procesuirala tri maloletna lica, po jedno u Republici Češkoj i Bosni i Hercegovini, dok treću zemlju u ovom momentu ne mogu da otkrivam iz procesnih razloga. Mogu da kažem da se radi o zemlji iz našeg okruženja. Maloletno lice u Češkoj je, po svemu sudeći, bez svesti i volje da čini krivična dela stavilo na raspolaganje određene tehničke resurse domaćim izvršiocima. Maloletnik iz BiH je naručivao slanje pretnji školama na teritoriji te zemlje, dok je lice iz susedne zemlje davalo tehničke savete izvršiocima na našoj teritoriji. U kom obimu i na koji način će ta lica biti procesuirana, odluku će doneti nadležni organi u tim zemljama. Mi u ovom momentu nemamo interes da vodimo postupak protiv njih jer oni nisu direktni izvršioci dela čijim su izvršenjem nastupile štetne posledice u Srbiji – otkriva Stamenković način „rada” počinilaca krivičnih dela.

Na pitanje kako su maloletnici postizali međusobne dogovore, naš sagovornik odgovara da je „sistem dogovora, u stvari, vrlo jednostavan”. Radi igranja savremenih onlajn igara, objašnjava Stamenković, igrači imaju potrebu da koordinišu svoje poteze u realnom vremenu putem poruka, glasa ili emitovanja živog video-zapisa.

– Za takvu vrstu koordinacije na raspolaganju su im razni programi, od onih koji su ugrađeni u same računarske igre do onih koji postoje samostalno i zahtevaju posebnu instalaciju i podešavanje. Jedan od takvih programa „Diskord” korišćen je i u ovom slučaju. Ovaj program je jako popularan kod igrača, posebno zato što je komunikacija putem njega zaštićena industrijskim standardom kriptovane zaštite. Time je praćenje te komunikacije vrlo otežano, ali nije i nemoguće – objašnjava šef Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

U ovom, ali i u sličnim slučajevima, prema Stamenkovićevim rečima, osobe su stupale u kontakt prevashodno zbog interesa koje su imali u vezi s računarskim igrama. Postepeno, međutim, ova komunikacija prerasta u drugarsku i započinju dublji razgovori koji sve više uključuju informacije o privatnim životima. To, objašnjava naš sagovornik, može da bude vrlo opasno ako se u obzir uzme činjenica da u okviru ovih grupa ima i  punoletnih predatora, od onih koji nude drogu na prodaju do pedofila.

– U konkretnom slučaju toga nije bilo, već su se maloletnici povezali zbog zajedničkog interesa u vezi sa određenom igrom koju su svi igrali. Ipak, vrlo brzo, s obzirom na to da su vršnjaci, započeli su komunikaciju u vezi sa svakodnevnim školskim obavezama i problema koje imaju u vezi s njima. Vrlo brzo su došli do njihovih rešenja: da pošalju elektronsku poštu kojom će pretiti detonacijom eksplozivnim napravama. Tu se uočava, u stvari, nezrelost ovih lica i propust roditelja da tako nešto uoče i pomognu svojoj deci da se s problemima suoče na lično i na društveno prihvatljiv način, a ne putem sejanja straha među vršnjacima i njihovim porodicama – otkriva Stamenković.

Koliko vremena treba da se otkrije pošiljalac dojava zavisi od slučaja do slučaja. Građani, kaže naš sagovornik, porede brzo i uspešno i sporno i neuspešno postupanja lakonskim konstatovanjem da nadležni organi namerno brže ili sporije rade na određenim događajima ili krivičnim delima.

– To apsolutno nije tačno. Svi predmeti imaju našu pažnju u skladu s njihovom bitnošću koja se, pre svega, ogleda u zaprećenoj opasnosti ili nastaloj posledici. Svi predmeti će biti procesuirani u skladu sa zakonom i tehničkim mogućnostima. Neki su laki zbog objektivnih okolnosti i obilja kvalitetnih tragova na koje nailazimo, dok su neki teški i spori zbog prepreka na koje nailazimo. Prepreke mogu biti tehničke ili pravne prirode u vidu sporosti ili posebnih procedura koje se moraju ispuniti u međunarodnoj pravnoj pomoći. Srećom, što je i u ovom predmetu bio slučaj, našim organima je na raspolaganju bila agencija za brzu krivičnopravnu saradnju Evropske unije – Evrodžast, koja nam je i u ovom slučaju izuzetno pomogla u realizaciji naših radnji – kaže tužilac za VTK.

Nemerljiva šteta

Istražni organi posebno su zabrinuti zbog činjenice da se kao izvršioci krivičnih dela uočavaju deca koja imaju od 12 do 14 godina, pripadnici takozvane alfa generacije.

Mogu li istražni organi da „izađu na kraj” s njima?

– Mogu, što smo i pokazali. Ono što zastrašuje jeste posledica koju su ta deca nanela svom neposrednom okruženju, porodici, školi, gradu, na kraju i zemlji. Hiljade policajaca i tužilaca su bili i još su angažovani na bezbednosti školskog sistema kod nas. Ne znam konkretan iznos štete koja je naneta zbog nepotrebnog angažovanja ljudskih i tehničkih resursa, ali sam siguran da je on višemilionski. Ipak, ta alfa generacija će rasti i za neku godinu postati punoletna. O tome u kakve će ljude izrasti na prvom mestu treba pitati njihove roditelje i neposredno okruženje, a zatim škole. Krivičnopravni sistem ne treba posmatrati kao vaspitni već kao kazneni. Kao tužilac, više želim da se neko zbog vaspitanja i znanja ne upusti u nešto što će neminovno dovesti do naše reakcije. Ta reakcija može biti brža ili sporija, ali budite sigurni da će do nje doći i da ćemo u istoj istrajati do zakonskih granica – kazao je Branko Stamenković.