Дојаве уговарали преко видео-игара

Због лажних дојава о постављеним експлозивним направама у школама широм Србије до сада је процесуирано укупно седам особа – четири малолетне и три пунолетне.

Ниједна од њих се не налази у притвору. Такође, поступци су покренути и против шесторо родитеља због, по оцени надлежних основних тужилаштава, сумње да су грубим занемаривањем васпитања запустили своју малолетну децу.

– Овим наш рад не престаје. У току је предузимање доказних радњи према другим лицима – каже за „Политику” Бранко Стаменковић, главни тужилац Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал.

Према његовим речима, током досадашњег рада откривено је више малолетних лица из иностранства која су на различите начине учествовала у извршењу кривичних дела. Оно што је занимљиво јесте да су они некада били свесни, а некада не да учествују у извршењу кривичних дела.

– До сада су, према нашим сазнањима, полиција и тужилаштава тих земаља процесуирала три малолетна лица, по једно у Републици Чешкој и Босни и Херцеговини, док трећу земљу у овом моменту не могу да откривам из процесних разлога. Могу да кажем да се ради о земљи из нашег окружења. Малолетно лице у Чешкој је, по свему судећи, без свести и воље да чини кривична дела ставило на располагање одређене техничке ресурсе домаћим извршиоцима. Малолетник из БиХ је наручивао слање претњи школама на територији те земље, док је лице из суседне земље давало техничке савете извршиоцима на нашој територији. У ком обиму и на који начин ће та лица бити процесуирана, одлуку ће донети надлежни органи у тим земљама. Ми у овом моменту немамо интерес да водимо поступак против њих јер они нису директни извршиоци дела чијим су извршењем наступиле штетне последице у Србији – открива Стаменковић начин „рада” починилаца кривичних дела.

На питање како су малолетници постизали међусобне договоре, наш саговорник одговара да је „систем договора, у ствари, врло једноставан”. Ради играња савремених онлајн игара, објашњава Стаменковић, играчи имају потребу да координишу своје потезе у реалном времену путем порука, гласа или емитовања живог видео-записа.

– За такву врсту координације на располагању су им разни програми, од оних који су уграђени у саме рачунарске игре до оних који постоје самостално и захтевају посебну инсталацију и подешавање. Један од таквих програма „Дискорд” коришћен је и у овом случају. Овај програм је јако популаран код играча, посебно зато што је комуникација путем њега заштићена индустријским стандардом криптоване заштите. Тиме је праћење те комуникације врло отежано, али није и немогуће – објашњава шеф Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал.

У овом, али и у сличним случајевима, према Стаменковићевим речима, особе су ступале у контакт превасходно због интереса које су имали у вези с рачунарским играма. Постепено, међутим, ова комуникација прераста у другарску и започињу дубљи разговори који све више укључују информације о приватним животима. То, објашњава наш саговорник, може да буде врло опасно ако се у обзир узме чињеница да у оквиру ових група има и  пунолетних предатора, од оних који нуде дрогу на продају до педофила.

– У конкретном случају тога није било, већ су се малолетници повезали због заједничког интереса у вези са одређеном игром коју су сви играли. Ипак, врло брзо, с обзиром на то да су вршњаци, започели су комуникацију у вези са свакодневним школским обавезама и проблема које имају у вези с њима. Врло брзо су дошли до њихових решења: да пошаљу електронску пошту којом ће претити детонацијом експлозивним направама. Ту се уочава, у ствари, незрелост ових лица и пропуст родитеља да тако нешто уоче и помогну својој деци да се с проблемима суоче на лично и на друштвено прихватљив начин, а не путем сејања страха међу вршњацима и њиховим породицама – открива Стаменковић.

Колико времена треба да се открије пошиљалац дојава зависи од случаја до случаја. Грађани, каже наш саговорник, пореде брзо и успешно и спорно и неуспешно поступања лаконским констатовањем да надлежни органи намерно брже или спорије раде на одређеним догађајима или кривичним делима.

– То апсолутно није тачно. Сви предмети имају нашу пажњу у складу с њиховом битношћу која се, пре свега, огледа у запрећеној опасности или насталој последици. Сви предмети ће бити процесуирани у складу са законом и техничким могућностима. Неки су лаки због објективних околности и обиља квалитетних трагова на које наилазимо, док су неки тешки и спори због препрека на које наилазимо. Препреке могу бити техничке или правне природе у виду спорости или посебних процедура које се морају испунити у међународној правној помоћи. Срећом, што је и у овом предмету био случај, нашим органима је на располагању била агенција за брзу кривичноправну сарадњу Европске уније – Евроџаст, која нам је и у овом случају изузетно помогла у реализацији наших радњи – каже тужилац за ВТК.

Немерљива штета

Истражни органи посебно су забринути због чињенице да се као извршиоци кривичних дела уочавају деца која имају од 12 до 14 година, припадници такозване алфа генерације.

Могу ли истражни органи да „изађу на крај” с њима?

– Могу, што смо и показали. Оно што застрашује јесте последица коју су та деца нанела свом непосредном окружењу, породици, школи, граду, на крају и земљи. Хиљаде полицајаца и тужилаца су били и још су ангажовани на безбедности школског система код нас. Не знам конкретан износ штете која је нанета због непотребног ангажовања људских и техничких ресурса, али сам сигуран да је он вишемилионски. Ипак, та алфа генерација ће расти и за неку годину постати пунолетна. О томе у какве ће људе израсти на првом месту треба питати њихове родитеље и непосредно окружење, а затим школе. Кривичноправни систем не треба посматрати као васпитни већ као казнени. Као тужилац, више желим да се неко због васпитања и знања не упусти у нешто што ће неминовно довести до наше реакције. Та реакција може бити бржа или спорија, али будите сигурни да ће до ње доћи и да ћемо у истој истрајати до законских граница – казао је Бранко Стаменковић.