Hoće li se rat u Ukrajini završiti pre proleća

Na vidiku su izbori u Rusiji i Americi i mogući izbori u Ukrajini. Kome bi okončanje rata povećalo šanse za glasačku poptporu.

U tom kontekstu se sve češće čuju glasovi da je hitno primirje u Ukrajini prava stvar i jedino dobro rešenje. Na zapadu to govore mnogi političari, a ne samo Viktor Orban i Robert Fico. Zapadni mediji i stručnjaci pišu o ovom scenariju kao najverovatnijem. Prema anketama, broj pristalica ove opcije u Ukrajini takođe raste u pozadini neostvarenih nada društva u brzu pobedu, straha od dugog rata sa nejasnim perspektivama i totalne mobilizacije.

 S druge strane, još nema signala da se pozicija Kijeva promenila. Zelenski je nedavno rekao da pregovori sada nisu relevantni . Od vodećih zapadnih zemalja – SAD, Nemačke i Francuske – stižu nešto kontradiktorniji signali. Niko direktno ne poziva na pregovore. Naprotiv, svi govore o potrebi pripreme za dug i težak rat ali se već čuju napomene da će završetak rata duž sadašnje linije fronta biti pobeda za Ukrajina, a ne poraz, a podseća se na iskustvo finskog rata iz 1939. godine -1940, kada je Finska, iako je izgubila deo svoje teritorije, zadržala svoju državnost.

Postepeno se pojavljuju mogući scenariji za završetak rata. Članak u „Njujork tajmsu” da je Vladimir Putin spreman da okonča rat na sadašnjoj liniji fronta postao je oštar kontrast kako na pozadini nedavnih militantnih teza iz Kremlja, tako i na glavnoj liniji izjava zapadnih ličnosti i medija.

Potonji svakodnevno govore da Putin nije spreman da pristane na bilo kakvo primirje i, osećajući svoju snagu, „guraće do kraja“ - do „konačne pobede“ nad Ukrajinom , a zatim će napasti zemlje NATO-a.

Ove izjave možda ne odražavaju stvarno znanje o Putinovim namerama, ali su deo kampanje za podsticanje zapadnih vlada da ubrzaju svoju pomoć Ukrajini.

 Ali, ipak, postavlja se pitanje koliko je verovatan scenario koji je opisan u „Njujork tajmsu” o spremnosti Kremlja na primirje, čak i pre ruskih predsedničkih izbora u martu sledeće godine?

Pitanje je da li su Ukrajina i njeni zapadni saveznici u principu spremni da pristanu na primirje duž linije fronta uz fiksiranje ruskih dobitaka? Jer za sada zvanična pozicija ostaje nepromenjena: nema mira, nema pregovora do povlačenja ruskih trupa na liniju 1991. godine. A pre nego što se promeni, naravno, primirje je nemoguće, bez obzira na to šta Putin zapravo želi ili ne želi.

 Pokazatelj stvarne pozicije Zapada biće kako se tokom januara-februara rešava situacija sa dodelom pomoći SAD i EU. Ako se odlaganja sa njim nastave ili se naglo smanji, to može biti dokaz da zapadni saveznici Ukrajinu stavljaju pred odluku da započne pregovore o primirju sa Ruskom Federacijom.

A ako se promeni pozicija Ukrajine i Zapada i pristanu na primirje duž linije fronta, onda će se zaista postaviti pitanje da li je Putin spreman za ovo.

Rizici zbog dugog rata na iscrpljivanje postoje i za Rusku Federaciju, i to ozbiljni. A primirje duž sadašnje linije fronta omogućiće Rusiji da zabeleži svoje trenutne dobitke, što će zapravo postati vojna pobeda Moskve. A upravo će tako Kremlj Rusima predstaviti situaciju. Štaviše, većina će se sa ovim apsolutno složiti (a ako se to desi pre izbora, efekat će biti jači). Kao što pokazuju sve ankete, među Rusima postoji manjina koja podržava rat „pre zauzimanja Kijeva i ulaska na granice Poljske“. Većina je za mir, uz zadržavanje kontrole nad već osvojenim teritorijama.

Ali sve zavisi od dve stvari. Prva je Putinova procena vojne situacije. Ako veruje da u bliskoj budućnosti može da pobedi Ukrajinu na bojnom polju, onda, očigledno, neće pristati na primirje. Ako veruje da će se rat nastaviti dugo i teško, onda je verovatnoća da će biti spreman da se fiksira na liniji fronta mnogo veća.

 Druga je Putinova motivacija. Šta ga motiviše u vezi sa Ukrajinom? Prvobitne kalkulacije o brzoj pobedi u Ukrajini nisu se obistinile i zato sada nastoji da zadrži postignuto. Štaviše, nema garancije da će u slučaju dugog rata moći da postigne više nego što već ima.

Putinu niko, konkretno, ne nudi primirje, pa se zato sprema za dugi rat. Ako mu ponude, on je u prednosti da bira. Zima i sporije i manje vojne operacije, daju šansu da se pregovara.