OVO JE BILA NjIHOVA GODINA

Predstavljamo mlade umetnike koji su u 2023. godini postigli značajne uspehe, dobili nagrade... Oni koje smo decenijama na ovaj način predstavljali vremenom su postali poznata imena na kulturnoj sceni

FILM

Dečko koji je očarao Kan

Maj, crveni tepih, Filmski festival u Kanu. Jovan Ginić ima šesnaest godina i osvojio je prestižnu nagradu „Otkrovenje” za najboljeg mladog glumca. Ovo nije početak nekog scenarija, već velika vest i izuzetan uspeh ne samo ovog mladića, već i ekipe filma „Lost Countrry” i naše kinematografije. Priznanje za beogradskog gimnazijalca, glumca-amatera, još je dragocenije ako se ima u vidu da je ovo prva kanska nagrada za srpski film posle mnogo godina. Nagradu je pre šest godina ustanovila fondacija „Luj Roderer” kako bi se ohrabrili mladi glumački talenti, a dodeljuje se u okviru prestižnog kanskog programa Nedelja kritike.

Čitava Jovanova priča je prava filmska. Dečko koji je očarao Kan je prvi put u životu stao pred kamere, u filmu „Lost Country” reditelja Vladimira Perišića. Do uloge je došao sasvim slučajno. Jovan trenira vaterpolo i nikad se nije bavio glumom. „Jednog dana je na trening došao reditelj Vladimir Perišić i pozvao mene i mog druga Miodraga Jovanovića na kasting. Mi smo otišli, i Vlada nas je obojicu odabrao!”

U ovom filmu o Srbiji devedesetih, Jovan Ginić tumači glavnu ulogu, lik petnaestogodišnjeg Stefana, koji odrasta u vremenu studentskih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića. „Stefan i ja smo istih godina, i to je sve što nam je zajedničko”, rekao je jednom prilikom Jovan. Bilo je izazovno otkrivati svet filma i glume, a pritom igrati u porodičnoj drami čija radnja je smeštena u deceniju koju nije lično iskusio. „Sve što sam znao o devedesetim saznao sam kroz film”, iskren je Jovan kome „nije bilo lako” da bude neko iz prošlosti. Zato su mu na snimanju veoma pomogli Vladimir Perišić, kao i glumica Jasna Đuričić koja igra njegovu majku.

Ginićeva glumačka bravura naišla je na simpatije publike, ali i filmske kritike. Tako je posle prve premijerne projekcije u Kanu, u poznatom časopisu „Skrin dejli” objavljena kritika Vendi Id koja je pohvalila njegovu sjajnu glumu, posebno ističući „ljupki repertoar adolescentskog ponašanja koje efektno koristi tokom celog filma”. Pohvale i aplauzi za talentovanog momka bili su potpuno neočekivani. „Nisam ni sanjao da ovako nešto može da se desi. Ceo Kanski festival, sve što vidim i sva događanja ovde deluju mi potpuno nestvarno. Sigurno je velika čast biti u tom svetu samo i kao učesnik, a kamoli osvojiti nagradu”, rekao je skromno najbolji mladi glumac 76. Kana.

Gluma Jovana Ginića prepoznata je i na Sarajevo film festivalu, gde mu je pripala nagrada Srce Sarajeva za najboljeg glumca. Ipak, mladić ovenčan velikim priznanjima tek treba da odluči da li će se jednog dana profesionalno baviti glumom. Vaterpolo i gitara su mu u ovom trenutku važniji i rano je za velike karijerne odluke. Ali, jedno je izvesno, Jovan je novo lice koje je obeležilo ovu filmsku godinu kod nas.

M. Vukadinović

MUZIKA

Na Bemusu sa Najdželom Kenedijem

Aleksandra Kinđić, mlada oboistkinja koja trenutno pohađa master studije na „Haute ecole de musique de Geneve” u Švajcarskoj može sa zadovoljstvom da kaže da je  2023. bila zaista njena godina.  I to s punim pravom posle nastupa u oktobru, na 55. Bemusu, gde je kao solistkinja izvela jedinu festivalsku svetsku premijeru „Koncerta za obou i orkestar” koji je Ivan Jevtić, jedan od naših najznačajnijih kompozitora posvetio baš njoj. Ipak, to nije sve jer je ova mlada muzičarka potom i zatvorila Beogradske muzičke svečanosti zajedno sa slavnim violinistom Najdželom Kenedijem.

Aleksandra Kinđić je istakla ovim povodom da je bila veoma srećna zbog prilike da, u saradnji sa dirigentom Vesnom Šouc i umetničkim ansamblom „Stanislav Binički”, ostvari viziju kompozitora Ivana Jevtića i pridoda joj svoj muzički pečat.

„Njegov ’Koncert za obou i orkestar’ nosi u sebi razdraganost, polet, radost života i optimizam koji se nažalost sve manje čuje u modernim kompozicijama”, smatra ona.

Mlada oboistkinja je istakala takođe da je za nju nastup sa violinistom Kenedijem bio velika čast, jer je on sam izabrao između više kandidata baš nju da zajedno sviraju Bahov dupli koncert za obou i violinu.

Pored usavršavanja  u Ženevi u klasi Alekseja Ogrinčuka, jednog od najboljih oboista, ova mlada muzičarka povremeno svira u „Orchestre de la Suisse Romande” u Ženevi, bila je član „Verbier Festival Youth orchestra” i nastupala kao solista sa orkestrom „La Sinfonietta de Genève”. Ona je takođe i instruktor za obou u omladinskom orkestru „Orchestre du Collège de Genève”.

 B. Lijeskić

POZORIŠTE

Potrebno je dobiti pravu šansu

Kvalitetna klasična i savremena literatura za mladog glumca više predstavlja privilegiju nego profesionalnu obavezu koju je dužan da ispuni. Susret sa velikim delima i piscima, za mene je preduslov za zdravo glumačko i ljudsko razvijanje, kaže za „Politiku” daroviti glumac Stevan Vuković koji je na sebe skrenuo pažnju svojim mladim, ali sigurnim i zrelim dramskim izrazom. Tome u prilog idu predstave „Pluća”, „Narodni poslanik”, „Brod”, „Pokojnik”, „Kapital”, „Tri sestre”... koje je ostvario kako na sceni Nikšićkog pozorišta, tako i šire, u režiji Egona Savina, Andraša Urbana, Andreja Nosova. Mladi Vuković u svojoj biografiji tokom protekle godine upisao je brojne nagrade u Jagodini, Smederevu, Istočnom Sarajevu i mnogim drugim festivalskim izdanjima.

– Trudim se da sve što radim na sceni bude važno onome koji me posmatra iz mraka, da moja igra u tom posmatraču budi određene emocije i misli. Svestan te odgovornosti nastojim da u svakom procesu otkrijem nešto novo o sebi i svetu što me okružuje, kako bih u što većoj meri razumeo i prepoznao trenutak u kojem živim. Smatram da su nagrade važne za razvoj i rast svakog mladog glumca, ako se pravilno shvate. Meni služe kao povratna informacija da ono što radim ima smisla, iako je sud publike ispred svega. Kao mladi glumac preispitujem sopstvene kapacitete i mogućnosti, i svakog dana se suočavam sa ličnim greškama i nedostacima, pa nagrada dođe kao mala uteha. Važno je da imamo pravo na grešku, da dozvolimo sebi da budemo loši, jer samo to može da nas izgradi u misleće i dostojanstvene pozorišne delatnike. Da bi se to dogodilo potrebno je da dobijemo pravu šansu, kako bismo pronašli svoje mesto „pod glumačkim nebom”. Potrebno je da institucije, kao i njihovi čelnici veruju u našu mladost, buntovnost, stvaralačku i kreativnu energiju i otvore nam svoja vrata kako bismo u budućnosti imali na šta da budemo ponosni. Osećam veliku zahvalnost što mi je pružena šansa da sarađujem sa značajnim pozorišnim i filmskim staraocima, i što sam u prilici da živim ono što sam kao dečak sanjao – kaže Stevan Vuković.

B. G. Trebješanin

UMETNOST

Pogled u antiku

Ivan Mileković je diplomirao na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 2023. godine sa prosečnom ocenom 9,88 i proglašen je za studenta generacije, to jest studenta sa najboljim uspehom tokom studija. Tema nagrađenog diplomskog rada bila je „Vizuelna retorika Druge sofistike: Atena Partenos iz Narodnog muzeja Srbije”, pod mentorstvom prof. dr Olge Špehar. Tokom svih godina studija, Mileković je bio polaznik godišnje radionice Jevrejska umetnost i tradicija na Filozofskom fakultetu, kao i učesnik nekoliko letnjih škola i konferencija u inostranstvu (Budimpešta, Sirakuza, Atina, Oksford). Pored toga, rukovodi i seminarom društveno – humanističkih nauka u Istraživačkoj stanici „Petnica”.

– Istoriju umetnosti sam upisao prevashodno zahvaljujući Istraživačkoj stanici „Petnica”. Tokom srednje škole, bio sam polaznik na seminaru istorije. Zahvaljujući ovom, u svakom smislu formativnom iskustvu, rano sam saznao da se prošlost može izučavati na razne načine. Tumačenje prošlosti kroz slike i vizuelnost činilo mi se naročito bitno, posebno uzevši u obzir važnost slika u savremenom svetu. Moja oblast istraživanja leži u antici, što je nažalost retka oblast interesovanja među studentima. Ipak, duboko sam uveren da se važne teme sa kojima se danas susrećemo, kao što su sve aktuelniji antisemitizam ili pitanje međureligijskih odnosa, ne mogu razumeti bez sagledavanja antičke epohe – kaže Ivan Mileković.

Interdisciplinarno usavršavanje, koje je začeo u „Petnici”, a dalje razvio na Filozofskom fakultetu, nastavio je na postdiplomskim studijama iz oblasti poznoantičkih studija u Beču.

Nakon sticanja znanja i veština u inostranstvu, Mileković ističe da „nesumnjivo planira da se vrati u Srbiju i doprinese daljem razvoju istorije antičke umetnosti”.

M. Đorđević

KNjIŽEVNOST

Najbolji roman za decu i mlade

Mlada autorka Aleksandra Jovanović dobitnica je Nagradu „Rade Obrenović” Zmajevih dečjih igara, za knjigu „Petra je stvarno otišla”, za najbolji roman za decu i mlade u 2023. godini. Knjiga sadrži ilustracije Jakše Lakićevića, a objavljena je u izdanju Kreativnog centra.

„U duhu autora čije ime nagrada nosi, ovaj roman sledi liniju romana urbane inspiracije i govori o izazovima, emotivnim lomovima i iskušenjima odrastanja glavne junakinje Milice, koja završava poslednji razred osnovne škole i biva lišena svoje najbolje drugarice Petre njenom selidbom u drugi grad...”, obrazloženje je žirija.

Ovo je drugi roman Aleksandre Jovanović, a „Crna ptica”, njen prvenac, odlično  je prošao kod publike i osvojio vredne nagrade. Pored ostalog uvršćen je i u katalog dvesta najboljih knjiga za decu „The White Ravens”, koji izdaje Međunarodna biblioteka za decu i mlade iz Minhena, a po ovoj priči urađena je i predstava u režiji Marije Mladenović, premijerno izvedena 28. juna 2022. godine, u Pozorištu „Bora Stanković” u Vranju. U oba romana autorka se bavi osetljivim temama i smatra  da je veoma važno o njima govoriti zbog toga što su isuviše prisutne.

– Ako sad zatvorim oči, svet neće nestati. Biće tu, sa svim tužnim, jezivim, teškim i odvratnim stvarima, pa zašto onda da ne govorimo o njima? Skoro sam dobila divan savet: „Ako se zatvoriš za sva neprijatna iskustva, nećeš moći da vidiš i osetiš ona željena, prijatna”. Potiskivanje je, bar za mene, opcija koja ne dolazi u obzir. A loša je i za priču. Koliko priča ne bi ugledalo svetlost dana, da su gurnute pod tepih. Koliko stvari ne bismo znali. I koliko bismo bili više uplašeni, više otuđeni. A taj period od nekoliko godina u životu mladih, traje kao večnost i toliko je buran, bar u doživljaju, da zaslužuje daleko više prostora nego što mu se pruža i ne samo u književnosti. Lično, važne su mi ove teme jer pamtim kako mi je bilo, gledam sada kako je drugima i osećam da me se tiče i maštam o tome kako može da bude u svetu gde mladi nisu ućutkivani, ignorisani i odbačeni kao „još uvek nepotpuni” – rekla je Aleksandra Jovanović za naš list nakon nagrade.

Rođena je 1996. u Vranju. Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a trenutno je na doktorskim studijama. Kao dramaturškinja radila je na pozorišnim predstavama „Dečko iz poslednje klupe”, „Okamenjeno more”, „Crna ptica”, „Četiri zida ili tragikomedija o karantinu”, a kao scenaristkinja na kratkometražnom filmu „Krotki” i nekolicini televizijskih serija. Trenutno u svojstvu scenaristkinje priprema više filmskih i TV projekata. Pored nagrađivanih romana za mlade „Crna ptica i „Petra je stvarno otišla”, autorka je i zbirki pesama „Jagma” (Nagrada „Mladi Dis” za 2020. godinu) i „Prsti u psećem krznu”.

Živi i radi u Beogradu.

M. Vulićević